U njegovoj zelenoj kutiji...

 

  Bogdan Bogdanović (1922-2010) je bio naš arhitekta (neka

 od najpoznatijih dela su mu Kameni cvet u hrvatskom Jasenovcu, Spomenik 

 rudarima junacima u Kosovskoj Mitrovici, Slobodište u Kruševcu),

 graditelj, filozof, pisac, profesor Beogradskog univerziteta i 

 gradonačelnik Beograda u periodu 1982-1986.

 Sa ženom Ksenijom, živeo u egzilu u Austriji od 1993. i potpuna je

 tragedija što njegova Seoska škola za filozofiju arhitekture u

 selu Mali Popović (nalazi se na Kosmaju) u potpunosti zapuštena i

 prazna (ona je radila u periodu 1976-1990).

                                             

  U njegovoj zelenoj kutiji, nalazile se beleške o snovima vezane

 za zlu realnost, proganjanja od strane države i vlasti koje

 doživljavao za vreme devedesetih i na koji način

 je preživeo...

  Bogdanovićevi snovi su mešavina magičnog

 realizma, stvarnosti, dosta se spominju životinje

 (najčešće psi i mačke).

 Kutija i sadržaj u njoj bili ozbiljan umni i 

 emotivni Bogdanovićev spas od horor spoljnih

 uticaja i potpunih zlikovaca koji su harali 

 devedesetih (na žalost, novokomponovane kopije

 u ovom, trenutnom dobu vladaju).

  Ako volite knjige sa snovima, filozofijom i 

 odličnom socijalno društvenom

 kritikom, ova knjiga je za

 vas.

 Ocena 10 

 

Da li je baš strankinja?

 

  Klaudija Durastanti je italijanska književnica rođena u Americi u

 porodici italijanskih iseljenika i oboje su potpuno gluvi.

 Školovala se u Italiji i Velikoj Britaniji, trenutno živi u Rimu.

 Do sada, objavila je tri romana i jednu polubiografiju, ovde će

 biti reč o polubiografiji. 

 Instagram https://www.instagram.com/claudia.durastanti/.

  Klaudijini roditelji su imali svoje viđenje kako su se upoznali i 

 samo u par detalja se usaglasili.

 Sami oni bili svojstvene ličnosti, tvrdoglavi i ekstremnih ponašanja

 (pogotovo majka kada je Klaudija bila mlađa), a deo gde je otac

 

 kidnapovao Klaudiju, stvarnu Klaudiju jeste kidnapovao otac

 (niko nije nastradao, da napomenem). Durastanti je odlično opisala

 poglavlja dok su živeli u Americi i Italiji, u dokumentarističko 

 umetničkom smislu.

  Njoj trebalo mnogo vremena da prihvati porodičnu pozadinu, da

 je kći potpuno gluvih roditelja koji su netipični gluvi

 roditelji, život u malom italijanskom mestu i mnogo puta se osećala 

 kao strankinja. U tim traženjima sebe, ona je padala i svaki put bi

 dobro ustajala. 

  Ovo delo bi moglo pomoći deci i/ili rodbini koja je čujuća i shvate

 da nisu sami u Klaudijinim stavovima i razmišljanjima kao rod

 potpuno gluvim ličnostima. Odgovor na pitanje sa naslova posta 

 jeste da vremenom više nije postala strankinja.

  Ocena 10

                                          

                                                    

Staro kotorska...

 

  Lukrecija iliti Ždero je staro kotorska tragikomedija koju stvorio 

 nepoznat autor iz 17. veka i 1972. godine Anton Kolendić je 

 preradio i dopunio ovo delo. 

 Pozorište na Terazijama prikazalo svoju verziju 1994. i 1995. godine,

 dobila 9 Sterijinih nagrada (jedna od najvećih nagrada za našu

 pozorišnu scenu,  nazvana po dramskom piscu i komediografu

 Jovanu Steriji Popoviću), reditelj bio pokojni Jagoš Marković

 (umro je u septembru prošle godine).

 Televizijska varijanta sa ovog posta je iz 1996. godine i reditelj

 bio Slobodan Radović.

                                         

    Džono i Lukrecija treba da se venčaju, ali u njihovom odnosu im

 probleme pravila njegova majka Elena, Ždero, dok Skapino nedužan

 se umešao...

  Uvodni deo sa Franom (dosta ubedljiv Nebojša Kundačina) ima

 razloga zašto je između redova. Danica Maksimović u ulozi stroge

 i opasne majke mi bila između strašnog (vizuelno sa prenaglašenom

 šminkom i grimasama) i smislenog (u vidu glume svog lika).

 Goran Šušljik izvrsno odglumio momka sa fizičkim smetnjama

 i otežanog govora Skapina, koji se nedužan umešao u razdvajanju

 Džona (Vladan Savić, široj publici poznatiji kao Ivan Ožegović

 u seriji ,Igra sudbine') i Lukrecije (Maja Noveljić Romčević, u

 periodu predstave samo Noveljić).

  Sa glumom Vladana Savića sam bila ozbiljno zadovoljna i svakako

 bolja od uloge Ivana Ožegovića (iz te serije otišao prošle godine,

 što je +), dok u slučaju Maje Noveljić Romčević sam bila pola da

 pola ne (ona zajedno sa kolegom Janošom Totom bila odlična

 u predstavi ,Paradoks' https://kulturiska.blogspot.com/2024/05/trebalo-bi-reobnoviti-ovu-predstavu.html).

 Janoš Tot kao Ždero upečatljiv i dirljiv (ovo drugo u poslednjim

 minutima predstave), muzika koju komponovao Ljuba Ninković

 ok, koreografija mogla biti upečatljiva i sa više ukusa.

  Sa jedne strane, nisam mogla razumeti zašto je dobila 9 Sterijinih

 nagrada, a opet ipak ima par pluseva (dosta dobra glumačka

 postava, tok radnje, muzika).

  Bila je gledljiva po mom mišljenju, a ocena je...

  Ocena 6.5

Izmena tri Rendžera ispala...

 

 1. sezona

  https://kulturiska.blogspot.com/2023/09/prvi-mocni-rendzeri.html.

 Druga sezona ,Moćnih rendžera' imala 52. epizode i trajala

 u periodu 1994-1995.

 Epizode https://www.youtube.com/watch?v=L6oPsuCI4Zk&list=PLbt09tWqepBToqI8tXl7MbeEX4CdkNxLS.

                                                

                                               

 Postava iz 1. sezone je trajala u ovoj sezoni do 27. i 28. epizode,

 a u 22, 23. i 24. epizodi se pojavljuju kao sporedne uloge novi

 likovi koji će u 27. i 28. epizodi zameniti Žutog, Crvenog i Crnog

 rendžera.

 Zeleni rendžer ne postoji od 12. i 13. epizode i stvoren je Beli

 rendžer u 17. i 18. epizodi (Tomi Oliver/Džejson Dejvid Frenk).

                                                

 Crveni rendžer Roki DeSantos (Stiv Kardenas), Crni rendžer

 Adam Park (Džoni Jong Boš) i Žuti rendžer Aiša Kempbel

 (Karan Ešli).

 Ta izmena je ispala odlična, Kardenas, Boš i Ešli se baš kliknuli sa

 ostalima u zajedničkim borbenim i civilnim scenama.

 Samo mislim da je trebalo da bude par

 epizoda sa originalnim Crvenim, Crnim i Žutim rendžerom i

 potpuno zaokruže njihovu mirovnu misiju u Švajcarskoj, ujedno

 vrate civilnom životu.

  Bilo je dosta povezanih epizoda (najbolje su mi bile sa Divljim 

 zapadom, o knjizi sa bajkom o Elfu, kad su bili deca, dolazak 

 Rokija, Adama i Aiše u Rendžere) čudovišta su slična nalik 1. 

 sezoni

 i obradovalo me što nije bilo Skorpine. Rita i Zed kao neočekivano

 čudovišni par imali kraće šou trenutke, Balk i Skalk i u 2.

 sezoni vladali sa uzaludno smešnim pokušajima da otkriju prave

 ličnosti Rendžera.

  Finalna epizoda (kad je pravi Bili bio otet i zamenjen sa mračnijom

 verzijom stvoren od onog dvojca) odlična završnica iste.

  Ocena 7

                                          Šta se desilo sa

                                 St. Džonom, Trang i Džonsom?

 Ostin St. Džon (Džejson/1. Crveni rendžer) se pojavio u filmskim i tv projektima mimo Moćnih

 rendžera i pozajmio glas svog Rendžerskog lika u video igrici

 iz 2019. Učinio je određene finansijske malverzacije i odlučio

 platiti obeštećenje. On je bio zlatno crni Zeo Rendžer u 4. sezoni

 franšize Rendžera ,Power rangers Zeo'.

 Sajt sa proizvodima njegovog Rendžerskog lika+ društvene mreže

 https://www.austinstjohn.biz/.

 Tvi Trang (Trini/1. Žuti rendžer) je na žalost poginula 2001. u 

 gadnoj saobraćajnoj nesreći. Njena poslednja i epizodna uloga bila u

 filmu ,Vrana:Grad Anđela' (pojavljuje se baš kratko) https://kulturiska.blogspot.com/2016/02/srecom-nije-nastavakali-film-vrana-grad.html.

 Volter Emanuel Džons (Zek/1. Crni rendžer) glumeo u

 filmskim i tv projektima mimo Moćnih Rendžera.

 Fejsbuk stranica https://www.facebook.com/WalterEmanuelJones/.

 Instagram https://www.instagram.com/walterejones/.

                                         

Kadijevićevih 6 viđenja...

 

 Đorđe Kadijević je reditelj najpoznatiji po filmovima ,Leptirica',

 ,Sveto mesto' i seriji ,Vuk Karadžić'. Osim režijom, bavio se

 istorijom umetnosti, pisanju scenarija i likovnom kritikom.

 

 Još uvek je živ (ima 91. godinu) i ne mešati ga sa njegovim

 imenjakom i prezimenjakom potpuno mlađe generacije (taj

 iz mlađe generacije je glumac).

                                         

  

 Kadijevićevo viđenje motiva na tri dela, dva romana i jednoj 

 priči...

 Korice mi se jako dopadaju (prikazuju sićušni spoljni deo sveta i

 jedno životno viđenje), od tih 6 viđenja, najviše mi se dopalo

 ,Kraljevsko visočanstvo' (original napisao Tomas Man), ,Stranac'

 (original napisao Alber Kami).

  Viđenje ,Dedagine godine' (original Novak Kilibarda) ima filmične,

 upečatljive i jako teške trenutke, slično sam doživela čitajući

 viđenje ,Hronike viteza' od Georga fon Verdenštajna.

 Dnevnik gospođe Lujze de Hoset isto bi mogla biti dobar film

 od četrdeset pet minuta. Ako vas zanima upečatljivo, drugačije

 i veoma dobro viđenje drugih dela, ovu knjigu vam ozbiljno 

 preporučujem.

  Ocena 10

Nije nazvan po istoimenom...

 

  Njegov magični geto https://muaria.blogspot.com/2024/05/ciricev-magicni.html.

                                            

  Kroz 11 poglavlja/priče, upoznajemo Niš kroz životno poetično 

 prozne drame...

 

  Prvo izdanje dela je bilo 1994, a ovo koje sam čitala je iz 2021.

 godine. Dva poglavlja/priče posvetio sigurno prijateljima, neke od

 priči/poglavlja bi bile savršene za kratkometražni film (,Južnije od

 juga', ,Pozivari', ,Urbo turbo ljubavi moja!') i naravno, da se radnja dešava u Nišu.

 Ovo delo nije nazvano po istoimenom, odličnom muzičkom 

 festivalu (doduše, ima dva poglavlja o muzici koja su bila baš

 dobra i realistična)

  Priča sa momkom koji prošao određene nezgodacije sa

 ortakinjom mi bila između

 smislene i realistično neukusne, priče gde se muzika pominje uz

 život su bile živopisne i zanimljive za čitanje.

  Bilo je preteranih pornografskih scena (sami otkrijte u kojim se

 pričama te scene nalaze), Ćirićev spoj kiča i klasika (u vidu muzike

 i umetnosti) u većem delu slučaja mi bio ok.

  Ocena 7

Poreklo ili ljubav prema...

 

 Madlin Miler je radila kao profesorka latinskog i grčkog u srednoj

 školi i ovo je drugi njen roman preveden kod nas.

  Sajt+društvene mreže https://madelinemiller.com/.

                                           

   Kirka je rođena u božanskoj porodici, ali sa druge strane se oseća

 veoma usamljeno i izopšteno od njene uže, šire porodice i samih

 bogova. Nakon sumnje najvećeg boga među njima da ga može

 ugroziti, ona biva prognana na ostrvo i upoznaje se sa smrtnicima.

 

 Da li će na kraju poreklo ili ljubav prema smrtnicima preovladavati

 na kraju?

  Ovo delo mi bilo nalik rolekosteru. Prvi deo koji govorio o njenom

 rođenju, odrastanju, prvim veštičarenjima i bacanju činova su

 bili sa zabavnim i blago komičnim opisima. Mnogo su bili 

 predugački, bezdušni i nezanimljivi bili opisi prvih dana njenog

 proganstva na ostrvu, prvih seksualnih odnosa i porodičnih 

 problema (to za porodične odnose se isključivo odnosi na sukobe

 sa ocem).

  Jedan od velikih pluseva romana je što Kirka nije prikazivana kao

 teška veštičara, jadna autsajderka i slično, već sa smislenim

 i realističnim vrlinama i manama. 

  Što se tiče intimnih odnosa, na Dedala gledala kao u starijeg brata,

 sa Odisejem bila toplo hladno. Najveći obrt ovde je konačni odnos

 sa Odisejevom porodicom sa Itake, ujedno jedan od najupečatljivih

 delova romana. Mislim da je Kirka mnogo toga naučila u tim 

 danima samoće (plus što nije bila stalno sama) i odabrala na kraju

 pravu stranu. Korice, fantastično odlične.

  Ocena 7