среда, 29. новембар 2017.

Veliki optimista i početak rata



 Život je čudo (ovde govorim o filmu iz 2004.) je bio nominovan za

 Zlatnu palmu (dobio je u dve kategorije), dobitnik francuskog

 Cezara, italijanskog Zlatnog globusa i internacionalnog filmskog

 festivala u Sofiji. Posle 3 godine pauze, Slavko Štimac se vratio

 glumi.

                                                    

 Luka je inženjer iz Beograda dolazi u planinsko selo sa svojom

 ženom operskom pevačicom Jadrankom i sinom Milošem koji

 hoće da bude fudbaler. Luka se optimistično sprema izgraditi

 prugu za taj kraj koja bi privukla dosta turista. Početak rata je

 označio za velikog optimistu veliki krah...



 Slavko Štimac (Luka) je glumeo velikog optimistu u teškim

 vremenima veoma uverljivo. Vesna Trivalić (Jadranka) mi više

 bila sporedni lik, Vuk Kostić (Miloš) imao onu njegovu tipičnu

 glumu. Zameram Kusturici na dve stavke.


 1. Zašto su za ulogu muslimanske devojke stavili Sabahe

 Natašu Šolak (bolja mi je bila u ,Lajanju na zvezde')?

 Bilo je dosta devojaka i žena tog porekla koje su mogle glumeti

 tu ulogu.


 2. Muzika kao pozadina ovog filma mi nikako nije išla uz ovu

 priču.



 Užasne su bile te ratne razmene, film govori da je sve to bilo

 velika besmisao i tragedija. Neke scene nisu trebale biti kitnjaste,

 već sa većom dramatikom.

 Ocena 3 

Нема коментара:

Постави коментар