Trebalo bi reobnoviti ovu predstavu

 

 

  Paradoks je pozorišna predstava sa Pozorišta na Terazijama

 zasnovana po komadu Nebojše Romčevića i režirao Milan

 Karadžić.

 Premijera bila 2001, ovde je televizijska adaptacija iz 2004. koju

 režirao Miško Milojević.

                                            

  Supružnici koji žive turbo negativnim i duhovno jadnim životom

 Bosa i Bora su stali na pogrešnu stranu povodom

 jedne nezgode i posebni su društveni preletači.

 Visokoobrazovani supružnici koji nemaju dostojanstven život 

 (zbog vladajuće negativne turbo društvene kulture) Katarina Kata

 i Aleksandar Leka se umno i moralno klackaju oko toga kako u

 ovoj sadašnjici treba živeti...

  Ni posle dvadeset godina (otkad je ovaj snimak predstave), tih

  gorući problemi na žalost nisu nestali, niti su uklonjeni. Trebalo bi reobnoviti ovu predstavu, jer ima važnih,

 opomenjujućih i kritičkih pouka, glumačka postava je bila za

 ozbiljnu desetku: Maja Noveljić Romčević (Kata), Duško Radović

 (Leka), Dragica Ristanović (Bosa), Janoš Tot (Bora), Ivana

 Knežević (Super Beba), Dragan Vujić Vujke (ministar).

  Shvatila sam zašto su Kata i Leka bezbroj puta klackali oko toga

 da li treba se stopiti sa tom turbo masom ili uprkos tome ostanu

 koliko toliko svoji i normalni. Previše vladaju osobe/parovi kao

 što su Bosa i Bora (malo mi ih i žao što su preletači i zadojeni tom

 turbo gadnom kulturom) i namnožilo se takvih kao što je ministar

 i super Beba za ovih dvadeset i više godina. Sadašnje 

 super Bebe manje su naivne, pucaju ozbiljno na ,visoko', imaju

 armijsku podršku preko društvenih mreža i nisu zadovoljne sa

 prosekom.

  Ocena 10

Motoristika...

 

  Smrtonosna motoristika je bila drama Aleksandra Ace Popovića

 koja premijeru imala 10 dana nakon njegove smrti (19. oktobar

 1996.) u Subotičkom narodnom pozorištu (pogledaću i tu verziju).

 Ovde će biti verzija iz Ateljea 212 iz 2007. godine, koju su 

 dramaturgiju radili Egon Savin i Nebojša Romčević (samu predstavu

 režirao Egon Savin), dok ovu televizijsku adaptaciju radio 

 Milivoje Miško Milojević.

 Ateljevska verzija bila odigrana 134 puta, premijeru imala 

 2005, a 10 godina kasnije imala poslednje izvođenje. 

                                           

  Marela bila u bolnici sa još tri žene i kasnije otkrila da njen

 momak Dule varao sa Silvanom Havajkom. Dule shvati da je

 pogrešio oko Silvane, pokušava se vratiti Mareli...

  Isidora Minić (Marela) bila odlična u glavnoj ženskoj ulozi žene

 koja bila jako odana Duletu i on je gadno povredio. Tražila

 se u vezi sa osobom koja je potpuno drugačiji životno

 intelektualni nivo (jako suprotan od Duleta) i lako 

 uspostavila odnose sa tri žene.

 Ankica, (veoma dobra Milica Mihajlović, opet imala jače uloge od 

 ove), Marica (jako dobra Tanja Pjevac, šteta što njen lik bio 

 sporedan i najmanje pričao od ženskih, sporednih likova) i Anica 

 (Ana Franić sa njenom glumom ovde bila ravna linija). 

 

 Dubravku Mijatović (Silvana Havajka) su uspešno spoljno poružneli

 

 i što se tiče njene glume, čista desetka.

  Nenad Jezdić kao Dule bio najubedljiviji u monologu, pevanju i

 malo plesu, njegov lik shvativši veliku, posebnu grešku pokušao

 dobiti drugu šansu. Dule je preemotivan, burnog ponašanja,

 radi nestabilan posao i ne drži se pravila.

  Mladen Andrejević (profesor istorije Svetislav Sveta Apostolović)

 ubedljiva gluma osobe koja po ličnosti, postupcima i razmišljanju 

 potpuno suprotan od Duleta (ozbiljan, odmeren, zaposlen i drži

 se pravila).

  Velike pohvale za Sofiju Juričan (medicinska sestra Pavica) koja

 odglumela taj lik sasvim prirodno.

 Nađa Sekulić (Milisava policajka), jedna od najupečatljivijih 

 sporednih uloga.

  Mihajlo Miša Janketić (čika Dragi), živopisno i maestralno 

 odglumio čoveka naše svakodnevnice, baš dobar bio i Nenad 

 Ćirić (kafedžija Gane).

 Par epizodista nije bilo potrebno, scenografija svesno bila 

 jednolična, mračna i sa malo promene rekvizita, delovi sa 

 pevanjem (na kraju same predstave iskreno to nisam očekivala)

 su mi bili između smešnih i čudnih.

  Predstava ima smeha, važnih tema za razmišljanje i razgovore i

 dirljivosti (ljudi koji žive prosečnim i pomirljivim životom su

 tu prikazivani ljudski i gledalac se može poistovetiti sa njima).

  Ocena 9