Naši ljudi u istočnoj Evropi (1. tom)

 

 Odličan 1. tom o našim ljudima u Berlinu

 (napisao je sa Đurom Plavšićem) https://kulturiska.blogspot.com/2023/09/srbi-u-berlinu-1-tom.html.

 Marko Lopušina napisao dva toma o našim ljudima koji žive

 u Istočnoj Evropi.

 U prvom tomu, navedeni su naši ljudi u Slovačkoj, Rusiji, Ukrajini,

 Moldaviji, Belorusiji, Azerbejdžanu, Gruziji, Kazahstanu i Češkoj i

 o njemu će ovde biti reč.

                                         

 Na naslovnoj korici je slovački glavni grad Bratislava i najveći

 deo 1. toma ove monografije je posvećen Slovačkoj, pošto su

 naši ljudi koji dugo žive tamo donirali za izdavanje.

                                             

   Deo naših igrača sa ove slike je igrao za fudbalski klub Nitra iz 

 istoimenog slovačkog grada i bratski je grad sa našim Bačkim

 Petrovcem. Još dva slovačka grada su bratska sa

 Bačkim Petrovcem, Martin i Stara Ljubovnja. 

                                            

    Osoba sa slike Grof Sava Vladislavić Raguzinski 

 (1669-1738) je bio srpsko ruski političar, savetnik ruskog cara

 Petra Velikog, diplomata u službi Ruske imperije, obaveštajac,

 putopisac i dobrotvor.

 Više o njemu možete pronaći na Vikipediji ili na ovom linku

 https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-59775344. Mnogo je

 njegova biografija bogata i zanimljiva.

 Očekivano, ima dosta naših ljudi u Rusiji (sportisti, graditelji,

 investitori, radnici, ugostitelji i drugi), njihove priče su takođe

 jake.

                                              

  Valtazar Bogišić (1834-1908) je bio naš istoričar prava, ministar

 pravde Crne Gore, profesor i pravnik. Radio neko vreme kao

 profesor slovenskog prava u Kijevu i Odesi.

 Jedan deo naših ljudi koji živeo u Ukrajini veoma dugo je morao

 otići iz ove države https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B8_%D1%83_%D0%A3%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B8_2014.

 Ova knjiga je bila objavljena u tom periodu (2014.) i dan danas

 mi je žalosno da nekada dve zajedničke države u okviru SSRS-a

 (spomenute Rusija i Ukrajina) nisu još uvek u slozi (bojim se

 da će to biti do daljnjeg).

                                              

  Jelena Moldavska Rareš (1502-1552) je bila moldavska princeza

 i supruga moldavskog vojvode Petra Rareša (nadimak za bezbrade

 koji on nasledio). Pripadala je porodici srpskoj vladarskoj

 porodici Brankovića.

  Karađorđe sa svojom porodicom je živeo u Moldaviji, u sadašnjici

 (koliko se zna), ne žive naši ljudi.

                                         

  Simeon Gavrilović Zorić-Nerandžić (1743-1799) je bio ruski

 general i jedan od ljubimaca Katarine II. Više o njemu

 https://srpskaistorija.rs/2020/09/17/%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BE%D0%BD-%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%9B/.

  U Belorusiji žive preduzetnici, građevinci i par fudbalera.

 U Azerbejdžanu, naši ljudi su dolazili pojedinačno i zavisi od

 poslovnog angažmana, slična je situacija i u Gruziji.

                                         

  Sa leva na desno: Mića Maksimović, Damnjan Novčić Dača

 (obojica se bave naftom) i autor Marko Lopušina. U Kazahstanu,

 postoje firme gde su naši ljudi glavni, ima i sportista (uglavnom

 fudbaleri).

                                                 

                                                    

 I za kraj 1. toma ove monografije, Češka (na slici je jedan od 

 praških mostova). Naši veliki reditelji (Goran Marković, Goran

 Paskaljević, Srđan Điđa Karanović) su završili režiju baš u

 glavnom gradu Češke Pragu.

 I glumac Predrag Bjelac jedno vreme živeo u Pragu, češki deo u

 ovoj monografiji posle slovačkog, ruskog i ukrajinskog najobimniji.

 Jedinu zamerku koja je sitne prirode ovde jesu štamparske greške

 (u 1. tomu monografije ,Srbi u Berlinu', bilo ih ozbiljno manje),

 trebalo bi da pročitam i 2. tom ,Srbi u istočnoj Evropi', gde su

 priče o našim stanovnicima u Poljskoj, izbrisanima u Sloveniji

 (to je bilo kriminalno delo tokom devedesetih, čak i posle), 

 mađarskim Srbima, gospodarima Banata i našim ljudima u

 Bugarskoj.

 Ocena 10

                                                   

Srbi u Berlinu (1. tom)

 

 Đuro Plavšić je društveni radnik u dijaspori koji krajem sedamdesetih

 odlazi na rad u Nemačku, bio vlasnik građevinske firme ,Plasido'

 i dobrotvor.

 Marko Lopušina je bio dugogodišnji novinar u mnogobrojnim

 novinama i magazinima, danas je savetnik u Matici iseljenika

 Srbije i dobitnik mnogobrojnih nagrada.

 Obojica su napisali monografiju o našim ljudima u Berlinu, ovde

 je prvi tom.

                                                   

  Na naslovnoj korici, nalazi se jedan deo porodice Plavšić

 (jedan od koautora ovog dela), samo delo mi otkrilo mnogo 

 zanimljivih, dirljivih, teških i važnih priča o našem narodu koji

 tražio bolji život u Berlinu.

 Većina njih je uspela, neki su opravdano vratili u svoje otadžbine,

 autori obuhvatili velike i značajne naše ljude koji su živeli i

 radili u Berlinu.

 

                                                 

   Za tog čoveka zaista nisam znala, njegova priča je veoma

 značajna.

                                                  

  Bata Ilić je i dalje živ i nastupa (ima 83 godine). Njegova 

 biografija obimnija na nemačkoj, nego na našoj Vikipediji. Mihaela

 je jedan od najvećih njegovih hitova i čudno mi zašto u SFRJ nije

 bio popularan.

                                                

  Svetislav Pešić u nemačkim danima (valjda će nas dobro voditi

 

 dalje na ovom Svetskom prvenstvu, uspeli smo ući u četvrtfinale

 istog https://sportisk.blogspot.com/2023/09/ipak-smo-usli-u-cetvrtfinale-ura.html.

                                                

   Plavšić sa svojom ženom ispred Branderburške kapije

 Sve dok nisam pročitala ovo vredno i važno delo, otkrih da ima

 u Berlinu nekoliko pravoslavnih crkava, par kulturno umetničkih

 društva i dalje se planira poboljšanje obrazovanja najmlađih i

 ne zaborave jezik svojih roditelja, baka i deka. Jedva čekam da

 pročitam 2. tom, otkriću sigurno još zanimljivosti o našim

 Berlincima.

 Ocena 10

Kraće filozofsko delo i preteča romana

 

 Atanasije Stojković (1773-1832) je bio naš naučnik, pisac, ruski

 akademik, profesor i rektor univerziteta u Harkovu (nekad pripadao

 Ruskoj imperiji, danas je ukrajinski grad), pisac prve knjige iz fizike 

 na srpskom, prvi pisac romana u novijoj srpskoj istoriji i 

 prevodilac Novog zaveta na slavenosrpski jezik (nekadašnji oblik

 srpskog jezika).

 On se našao u 1. tomu edicije ,Prozna dela srpskih naučnika'

 (ima još devet dela) koju izdao ,Službenik glasnik'. Edicija je 

 proglašena za ,Izdavački poduhvat godine' na 64. Sajmu knjiga.

 Kada skinete omotnicu knjige, otkrićete zanimljivosti o autorima

 i njihovim dostignućima u kratkim crtama.

                                                 

 Kandor ili otkrovljenje egipatskih tajni je kraće delo sa

 poučno filozofskim pričama, sa umereno dobrom dozom

 tajnovitosti.

 Aristid i Natalija je preteča romana u našoj zemlji koji je 

svakako bolji od modernih limunada romana (iako ima nekih

 rečenica u tom stilu).

 Na liričan način, govori o prijateljstvu i ljudima, kakva bi porodica

 trebala biti u dobru i zlu i sve što čini život.

 Odlično je što su oba dela spojena u celinu i protivnik Vuka

 Karadžića (nisu se podnosili mnogo godina zbog više

 razloga), a sveukupno ova knjiga

 je veoma dobra.

 Ocena 10