Rođaka koja zapravo...

 

 Onore de Balzak (1799-1850) je bio francuski književnik, dramaturg

 i imao orden Legije časti. 

 Ključni autor realizma u tadašnjoj književnosti, dosta njegovih dela

 bilo pretočeno kroz radio drame, predstave, filmove i serije.

  Rođaka Beta spada u njegov serijal sabranih dela ,Ljudska komedija',

 a to isto delo bilo ekranizovano i kroz radio dramu.

                                              

  Porodica Ilot imaju rođaku Lizbet pod nadimkom Beta (rođaka

 je gospođe Adeline Ilot). Ona je zapravo uništavala Ilotove

 na sledeće načine...

 

 Veoma slična delu ,Ana Karenjina' https://kulturiska.blogspot.com/2020/07/lavov-jedan-od-klasika-zvan-ana.html,

s' tim što ova naslovna junakinja je manipulatkinja, željna osvete i

 u tome imala saučesnicu u vidu komšinice Valerije (velike tračarke). 

 Ilotovi su sporo, duhovno i moralno propadali na različite načine,

 Balzak odlično iskritikovao supružnike koji su međusobno

 neiskreni, na šta

 su spremni da dobiju to što žele i pitanje

 da li su ti poduhvati bili istinski moralni. Moj odgovor na njihove

 poduhvate glasi veoma odričan.

 Ocena 10                                            

Lavov jedan od klasika zvan Ana Karenjina

 Lav Nikolajevič Tolstoj (1828-1910) je bio jedan od najvećih

 ruskih pisaca (bio i grof, što je jedan od retkih poznatih

 podataka).

 Njegova dela (nalik ovom sa posta) su adaptirana u pozorište,

 film i druga umetnička dela.



 Napomena

 Čitala sam ovo delo podeljeno u dve knjige (izdanje ,Večernje

 novosti' povodom edicije najvećih klasičnih

 književnih dela), ovo je drugačija korica sa celom knjigom.

                                                   

  Ana Karenjina je žena grofa Aleksija Aleksandroviča koja većinu

 ljudi nije ostavila ravnodušnim, pogotovo...

 Veoma dug, debeo i kompleksan klasik na osam delova podeljen

 u dve knjige (neki izdavači izdaju isto delo kao jednu knjigu),

 nekima će biti predosadno veoma detaljni opisi svakog karaktera,

 njihovog mesta življenja, stavovi i događaji, ali to je sjajnost

 kod žanra kao što je realizam.

 L.N Tolstoj je odlično i stvarno prikazao razlike između

 bogatih i siromašnih, tragediju naše glavne junakinje koja mogla

 da primeni nekoliko pravih rešenja za dalji tok svoje

 sudbine, ponašanje ,visokog' društva gde su neki od likova imali

 dvostruke stavove i tako dalje.

 Prvo pročitajte knjigu/e, pa onda odgledajte ekranizaciju i

 nikako da radite obratno u ovom slučaju.

 Ocena 10 

Literalna gospođa kom samom piscu umalo došla glave

 Gistav Flober (1821-1880) je bio francuski pisac u dobu realizma.

 Po objavljivanju dela sa posta ,Gospođa Bovari' te 1857. izazvao

 veliki skandal (danas to ne bi bio slučaj) i zbog istog završio

 na sudu sa optužbom za povredu javnog morala (srećom, imao 

 odličnog advokata Senarda i bio oslobođen neosnovanih optužbi).

 Ima mnogobrojne ekranizacije na polju sedme umetnosti.

                                              

 Kratki opis

 Početna poglavlja govore o Šarlu Bovariju i njegovom ranijem

 životu pre ženidbe sa ćerkom seoskog imućnog gospodina Emom

 Ruo. Sreća je bila kratka, pošto ona ne želi prihvatiti takav život,

 već traži pustolovine...

 Roman u odličnom narativu trećeg lica od strane Gistava i on

 želi da čitaoci razmisle svojim stavom da li je Ema Bovari svetica

 ili grešnica. Gospođa Bovari se ne može striktno gledati u crno-

 beloj formi i postoje obe strane te antiromantičarske romantike.

 Inspiracija za roman je interesatna (Gistav čitao novinski članak

 sličnog događaja).

 Ocena 10

Kako jedna smrt promenila stanje ušuškanog gradića

 Stvorila čuvenog Harija Potera i osim njega, napisala je

 roman ,Upražnjeno mesto', koji ću vam opisati i tri knjige sa

 muškim pseudonimom Robert Galbrat.

                                              

 Kratki opis

 U gradiću Pagford gde deluje sve mirno i fino, iznenada je 

 preminuo jedan od najistaknutijih ličnosti Beri 

 Ferbrader. Njegova smrt uzburkala Pagford i treba da se izabere

 novi odbornik. Neki od kandidata bi da čuvena Poljana treba da

 pripadne Pagfordu, a neki da bude spojena sa drugim gradićem

 Jarvil. Osim političkih, pojavili se veliki socijalni i privatni problemi

 meštana Pagforda...

 Postoji istoimena serija koju planiram da pogledam i knjiga me

 oduševila iz 5 razloga.

 1. Govori realno o socijalnim problemima (alkoholizam,

 siromaštvo, droga, zlostavljanje) i privatnim (otuđenje porodice, 

 prljave igre, prevare)

 2. Tu su uključeni svi socijalni statusi (bogati, srednja klasa i

 siromašni).

 3. Smrt je naterala neke od likova da pokažu svoje prave lice.

 4. Bitnije je rešavati ozbiljan socijalni i privatni problem, nego 

 glupave političke čarke.

 5. I niko nije savršen. I ne treba da bude savršen (pouka knjige).

 Knjiga je za one koji vole gradsko/seoske intrige, dobre savremene

 realistike i malo drame.

 Ocena 10/10

Knjižica slikarske ljudske realnosti

   Za američkog slikara Edvarda Hopera (Edward Hopper),

 čula sam i pročitala u jednoj od bogato papirnoj 

 enciklopediji ,Politikin Zabavnik'. Tad je bila analizirana

 njegova najpoznatija slika ,Noćne sove' (,Nighthawks'). 

 Noćne sove su u stvari troje mušterija (dva muškarca i žena) i 

 radnik u kafeu. Prvi muškarac sedi sa ženine desne strane (sa naše 

 leve) i nemaju fizički kontakt. Drugi muškarcu prija biti sam i ne 

 vidimo njegov lik do kraja, radnik kafea posmatra sve njih i radi.

 Ovo je knjižica o njegovim delima.



                                             

   Hoper je slikao američki realizam jakim bojama, oštrih uglova i

 realnim likovima. U knjizi gde ima malo reči, uživaćete u

 bogatstvu Hoperove umetnosti. Među prvim slikama u knjizi (osim 

 ,Noćnih sova'), postala mi omiljena ,Nedeljno rano jutro' (Early

 sunday morning'). Bogatu jednostavnost i mirnoću osećam,

 gledajući ovu sliku.

 U knjižici su zanimljiva, realna slikarska dela. 

 1. Kancelarija noću (,Office at Night'), gde možete videti 

 sekretaricu i njenog šefa. Šef obimno

 i zaneseno radi za kancelarijskim stolom, sekretarica bi htela

 privući pažnju i ne znamo šta se desilo između njih posle radnog 

 vremena.

 2. Hol hotela (,Hotel Lobby'). Devojka da li iz dosade ili zabave

 čita neku knjigu je odvojena od starijeg bračnog para. Gospodin

 stoji pored svoje žene, držeći svoj kaput. Gospođa sedi. Nema

 osoblja u hotelu. Ne znamo da li ova tri

 lika čekaju osoblje za ključeve za boravak u hotelu ili čekaju da im

 donesu kofere za odlazak.

 3. Kancelarija u malom gradu (,Office in a Small City'). Napravio

 je Hoper na ovoj slici odličnu iluziju da nema prozora. Mladi

 radnik duboko razmišlja i gleda kroz svoju kancelariju spoljni svet.

 Osim prikaza američke svakodnevnice bilo bogatih ili

 siromašnih, slikao je arhitekturu,

 pejzaže i aktove. Za ženske likove na njegovim delima, često je

 bila inspiracija njegova žena, takođe slikarka Josephine

 (Džozefina).

  Za one koji žele proširiti slikarske vidike ili pronaći inspiraciju za

 isto, ova knjižica će sigurno biti velika i bogata estetska pomoć.

   Ocena 10/10 

 

Realna slika Afroameričke sadašnje kulture i običnog života kroz strip

   Nećkala sam se dugo oko uzimanja ovog stripa. Prvo, format je

 preveliki za stripove. Drugo, obimnost (ima puno stranica). Treće i 

 poslednje, malo sam se bojala da ga neću temeljno pročitati i

 dobro zapamtiti.


                                          

   Strip se zove ,A right to be hostile' (,Pravo da budeš

 neprijatelj'), a podnaslov je ,The boondocks treasury' (,Blago

 provincijalaca'). Dva brata i deda Freeman (Friman) se preselila iz 

 Čikaga u provinciju (zato je podnaslov takav). Sva trojica, 

 posebno unuci prolaze kroz razne životne situacije dok odrastaju na

 mestu gde preovladavaju belci.

 Huey (Hjui) je najstariji brat. Mislilac i dosta zreo za svoje

 godine, ljubitelj kineskih borilačkih veština i mačevanja, mladi

 levičarski radikalni revolucionar. Nije imao prijatelja u školi, sve

 do dolaska Michael Caesar-a (Majkl Cezar) u njegovom odeljenju.

  Riley (Rajli) je najmlađi brat. Idealizuje gangstere i njihov način

 života, pokušava se ponašati kao oni, često bezuspešno. Često se 

 svađa sa bratom oko mišljenja vezan za položaj današnjih 

 Afroamerikanaca, o medijima i njihovom bratskom odnosu. Škola i 

 autoriteti ga ne interesuju, želeo bi da živi u potpunosti gangsterski 

 život.

 Robert Jebediah (Robert Džebedaja), Hjuijev i Rajlijev deda i

 staratelj. On je glas razuma za svoje unuke i najbitnije mu da svi

 dobiju u porodičnom dijalogu. Ne libi se ponekad da obojicu kazni 

 oštro, misteriozno je kako Robert postao obojici staratelj.

 Najvažniji sporedni likovi u stripu.

 1.porodica DuBois (Du Boas):tata Thomas

 Lancaster (Tomas Lankaster) Afroamerikanac, mama Sarah (Sara)

 belkinja i ćerka meleskinja Jazmine (Džezmin). Neobična porodica,

 posebno Džezmin. Njeni roditelji su advokati, Tomas i Hjui se

 često raspravljali oko trenutne politike. Sara se dosta složila sa

 Hjuijevim mišljenjima, Džezmin ima tajne simpatije prema Hjuiju.

 2.Majkl Cezar. Veći optimista od Hjuia, opušten i retko ga možete

 videti neraspoloženog. Sa prijateljem je napravio parodiju na

 jednu od poznatih muzičkih nagrada i njihove novine.

 Bila je istoimena animirana serija sa četiri sezone, sa više likova.

 Za strip imam reči hvale. Potrebne su nam češći prikazi sadašnjeg

 realizma, a ovaj strip to ima.

  Ocena 10/10