Porodične i lične bure Pantića te 1992...

 

 Zoran Jelinek je bio profesor elektrotehničke škole i delo sa ovog

 posta mu bilo jedino koje objavio.

                                             

 Luka je učenik osmog razreda koji ima starijeg brata Đina, mamu

 Nemicu Mihaelu zvanu Ela i tatu Đorđa. Ova četvoročlana porodica

 Pantić je doživela porodične i lične bure te 1992. u Saveznoj

 Republici Jugoslaviji...

  Đorđe, zakleti i zadrti komunista koji ipak nije sasvim

 čist u privatnom životu i od njih četvoro, on lično mi bio 

 najodbojniji i najodvratniji kao osoba. Svesno povredio porodicu

 i jednu osobu, zarad svog egoa i to kad je učinio izdaju za svoju

 krv, baš mi bio još odvratniji kao osoba. Završetak njegovog

 života mi bio na neočekivanom mestu za takvu političko 

 opredeljenu osobu.

  Mihaela/Ela, obrazovana žena, brižna i stroga prema obojici sinova

 (ovo drugo je to, jer ona želi za njih najbolje) i u potpunosti 

 razumem njenu povređenost, ljutnju, bes. Ona mi bila posebno

 hrabra u jednoj vanrednoj situaciji za porodicu, ujedno prikaz svih 

 majki ovog sveta koje su bile spremne na rizik (kao i moguću

 smrt) i spasu dete/decu.

 Đino (tek svršeni student arhitekture) se priključio strani dobra u

 tim nesrećnim, tragičnim godinama i dosta puta sukobio sa ocem

 (uglavnom sam bila na Đinovoj strani).

 Svideo mi se odnos između njega i mlađeg brata i u dobru i u zlu.

 Jako sam osećala pravu bratsku ljubav, pogotovo u bolnici. Usrećilo

 

 me što se probudio iz kome (ozbiljno bih se zabedačila da je

 preminuo).

 I Luka koji je najveći pripovedač ove porodične priče se morao

 naglo promeniti te 1992. Na veoma ozbiljan način, upoznao sa

 svetom odraslih i obe strane medalje istih, on mi iskazao triput

 veliku hrabrost, što neki odrasli uopšte ne bi pokazali delima,

 već bi samo trtljali da su hrabri, snažni i vešti.

  Od sporednih likova, najviše mi se svidela Mara (žena je trebala

 da preživi), Đinova devojka Vesna (nije ona sponzoruša koje

 su nicale kao pečurke u devedesetima i na žalost i dalje niču

 u ovo vreme), Lukina simpatija (u kasnijim godinama mu

 postala žena) Jelena.

 Na obali Dunava, porodica imala svoj ,štab' u slučaju vanrednih

 opasnosti. Otkud mlada Nemica tamo, kako se 

 

 Pantići izborili protiv kriminalaca, kakvu povezanost imaju

 Mara i mlada Nemica i ko je ispao najveći izdajnik i gubitnik u 

 porodici Pantić, otkrijte u knjizi.

 Imena i nadimci određenih ljudi iz stvarnog života su morali biti

 promenjeni (apsolutno razumem Jelinekov potez), a baš me zanima

 da li je porodicu nalik Pantićima stvarno poznavao ili to bio čist

 plod mašte. Imam neki osećaj da je odgovor ova prva opcija 

 (možda i grešim).

 Ocena 9

   

Životna trka pripovedačice i drugih u tuđini

 

  Ivančica Đerić je književnica i pesnikinja koja od 1997. živi i

 radi u Kanadi.

                                          

 Pripovedačica se bavi složenim, birokratskim poslom vezan za

 medicinu u Kanadi, a uporedo su događaji vezano za njene poznanike iz

 domovine (svi oni su morali otići tamo daleko)...

  Mestašce Tromuk u Bosni i Hercegovini je nepostojeće (Đerić

 rekla u intervjuima da može biti bilo koji grad/mesto u Bosni i

 Hercegovini), pripovedačica pokušava da u tuđini živi nalik 

 tamošnjim građanima, a da li je tokom godina to uspela?

 Moj odgovor bi bio polovičan.

  Ne mogu provaliti da je ovo delo čisto fiktivno ili spoj stvarnog

 i fiktivnog, knjiga je podeljena na krugove (četiri) i poglavlja (šest). 

 Ozbiljno delo koje ima dobar nivo i realistično govori o osobi/e i 

 dugogodišnjem životu u tuđini.

 Jedan od sporednih likova Sadik (poznavali su ga pripovedačica

 i drugi) mogao dobiti epilog (šta mu se desilo nakon rata) i njegov

 lik mi u nekoliko navrata imao odbojne postupke.

  Ocena 8  

Doba gde opada lišće, ali se rodilo...

 

 Upečatljiva završnica sezonskog, književnog kvarteta

 https://kulturiska.blogspot.com/2024/05/upecatljiva-zavrsnica-sezonskog-kvarteta.html.

 Knjiga sa ovog posta je prva sa ovog kvarteta.

                                        

  Elizabet je osmogodišnja devojčica i u njen komšiluk se uselio

 osamdesetogodišnji Danijel. U godišnjem dobu zvanom jesen, oni

 se sprijateljili, a paralelno idu događaji iz sadašnjice...

  Razlika u godinama jeste ogromna u slučaju njih dvoje, a oni su

 bili iskreni prijatelji, puni razumevanja, tolerancije i ljubavi. I

 kad su imali rasprave, one nisu bile grube, preteške i veoma ružne.

  Razumela sam reakcije njene majke kada je njena kći počela da

 sve češće razgovara sa muškarcem koji joj može biti deda i 

 vremenom, majka imala razumevanja za isto (kad je njena kći ušla

 u zrele godine).

  Kao i u završnoj knjizi ,Leto', isto je Smitova iskritikovala tu

 noćnomornu birokratiju (jedna od tih birokratskih peripetija je i

 uvodnik u ovoj knjizi i Elizabet tu bila glavna uloga).

  Danijel je isti čovek koji se spominje u četvrtoj, završnoj knjizi i

 dobri su bili opisi delova njegovog ranijeg života. Deo sa jednom

 umetnicom ima donekle veze sa Danijelom i Elizabet i polovično

 mi legao.

 Ocena 9

Najbolje domaća+regionalna literatura u 2024. 3.deo

 

  2. deo https://kulturiska.blogspot.com/2024/08/najbolja-domaca-literaturaregionalna_27.html.

  3. deo

 1. Bogdan Bogdanović- Zelena kutija (,Knjiga snova')

                                           

   https://kulturiska.blogspot.com/2024/07/u-njegovoj-zelenoj-kutiji.html.

 2. Aleksandar Šišić- Virtuoz na violini (autobiografija+ note

 sa njegovim i drugim kompozicijama za violinu)

                                         

  https://muaria.blogspot.com/2024/07/sisic-obrenovacko-beogradski-virtuozo.html.

 3. Mirjana Stanojlović- Ledeni raj Patagonija i magija Južne 

 Amerike (putopis)

                                                  

  https://kulturiska.blogspot.com/2024/08/juznoamericki-magicno-posebni-putopis.html.

  4. Ratko Božović- Šapa u ruci (biografije o psima i njihovim

 ljudima)

                                                  

 https://kulturiska.blogspot.com/2024/08/divno-ozbiljna-knjiga-o-psima-i-ljudima.html.

 5. Dušan Pajin- Zen

                                                 

  https://kulturiska.blogspot.com/2024/09/vodic-kroz-jednu-azijsku-filozofiju.html.

  6. Milan P. Rakočević-Tasilija (,U potrazi za slikom') putopis

                                                

  https://kulturiska.blogspot.com/2024/09/njegove-uspomene-iz-1971.html.

   7. Lana Bastašić- Mliječni zubi (kratke priče)

                                           

  https://kulturiska.blogspot.com/2024/09/kratke-price-sa-glavnom-ulogom-u-vidu.html.

  8. Stevo Grabovac- Mulat albino komarac (Bosna i Hercegovina)

                                                 

 https://kulturiska.blogspot.com/2024/09/mak-jeste-deo-strane-pesme.html.

  9. Saša Savanović- Deseti život

                                             

 https://kulturiska.blogspot.com/2024/09/autopilot-zivot-jedne-savremene-zene.html.

 10. Tihomir Stevanović- Greta (istorijska fikcija)

                                             

 https://kulturiska.blogspot.com/2024/10/minhovi-zasluzuju-rehabilitaciju.html.

 

Porodica D gde jedan od braće...

 

  Markus Zusak je australijski pisac, čija knjiga ,Kradljivica knjiga'

 bila pretočena u film.

 Instagram https://www.instagram.com/markuszusak/.

 

                                           

 Najstariji od petorice braće Danbar Metju pripoveda priču o 

 roditeljima, njima samima i pogotovo bratu Kleju...

 Četvrti brat Klej je bio najmirniji od braće, veoma osećajan, dosta 

 ćutljiv i mnogo voleo Keri, devojku koja bila u usponu kao džokejka

 (jahačica trkačkih konja).

 Svaki od braće Danbar Metju (najstariji i najodgovorniji), Rori 

 (drugi brat direktan, opet sve hteo

 da rešava pesnicama), Henri (treći brat koji danju radi, noću nije

 baš blistav i obožavalac filmova iz osamdesetih), Klej i Tomi (peti

 i najmlađi brat, ljubitelj životinja) imao svoj

 karakter i ličnost, a Klejov odlazak je ujedno bio i jedan od dva

 poduhvata.

  Njihova mama Penelopa zvana Peni dala sve od sebe da se snađe

 potpuno sama u drugačijem svetu od njenog (georafski,

 kulturološki i sociolioški) i njena spora smrt

 od raka na neki način ujedinila svih njenih pet sinova. 

  Njihov tata Majkl poticao iz jednog manjeg australijskog mesta

 pre nego što došao u Sidnej i iza sebe imao propao brak (taj odnos

 po mom mišljenju već bio veliko ne, nisu mi bili kompaktni).

 Meni je bilo jako bolno i tragično (ujedno i sebično) što

 ostavio svoje sinove nakon smrti njihove majke.

  Klej (clay) je glina, ujedno i nadimak od imena Klejton. Braća 

 Danbar su imali ipak u tim nesrećama, tugama, haosima i

 gorčinama nekoliko radosti, šaljivih trenutaka i međusobne podrške.

  Knjiga je podeljena u osam delova (prva dva dela su mi bila

 zagonetna, pa sam od trećeg dela i sve do kraja lako skopčala događaje

 i postupke Danbarovih) i završni deo. Osam delova su nazvani

 po jednoj ključnoj reči, za završni deo sam iskreno očekivala da

 će neko od te porodice umreti (Majkl, Metju ili Klej) i sam kraj

 ispao neočekivano srećno, pun radosti i oduševljenja (što mi je

 iskreno laknulo).

 Sam autor pisao knjigu 10 godina (2008-2018), uradio u tom slučaju

 odličan posao. 

 U prvobitnoj verziji koju je pisao, pripovedačica se zvala Megi,

 a nakon što je objavio ovo delo, Zusak mislio da napiše delo gde bi 

 tema bila povratak kući i neka vrsta nastavka

 o Danbarovima (na kraju, nije ni napisao).

  Čudi me što niko nije razmotrio za ekranizaciju, svakako zaslužuje.

  Ocena 10 

 

                                              

Radio dramsko viđenje Šekspirove komedije

  San letnje noći je pozorišni komični komad od Vilijema

 Šekspira. Nastala u periodu 1595/96, tokom vekova je doživela

 razne kritike, proučavanja kroz diskusije i adaptirana u svim

 poljima umetnosti. 

 Radio dramsku adaptaciju su izveli glumci Jugoslovenskog

 dramskog pozorišta 1953. u Radio Beogradu.

  

 Uskoro će biti venčanje između atinskog princa Tezeja i 

 amazonske kraljice Hipolite. Uporedo se odvijaju priče između

 četvoro ljubavnika i grupe amaterskih glumaca, koji su

 kontrolisani od strane šumskih vila...

 Početak mi ozbiljno nije držao pažnju i očekivala sam neku vrstu 

 radio sapunice, a ne radio dramsku adaptaciju pozorišne predstave.

 U kasnijim delovima, vokali glumaca su bivali sve bolji, izražajniji

 i pomno slušala. Šekspir na zanimljivo liričan

 način obuhvatio jednu od večito inspirativnih tema (ljubav),

 gubitak pojedinačne ličnosti kad stupe u vezu, feminizmu i 

 osobama koje javno ne iskazuju svoju seksualnost.

 Žao mi je što nisu sačuvani podaci o glumcima u ovoj radio

 drami, a sveukupno će dobiti neku vrstu srednje ocene.

 Ocena 6 

 P.S

 Na žalost, ne postoji ta radio drama na Jutjubu (originalni post bio 

 objavljen 04. aprila 2019.).

                                                

Minhovi zaslužuju rehabilitaciju!

 

  Tihomir Stevanović je književnik, pravnik i pisac radio drama

 (jedna od njegovih drama je prevedena na engleski).

                                              

  Greta Minh bila dobrotvorka za stanovnike Rtnja zajedno sa svojim

 mužem Julijusom. Nakon njegove tragične smrti, Greta bila potpuno

 skrhana, još u to vreme se odvijao Drugi svetski rat...

  Njih dvoje su činili istinska, dobrotvorna dela za Rtanjce

 (više na ovom linku https://www.telegraf.rs/putovanja/ja-volim-srbiju/3452907-prica-posle-koje-cete-na-rtanj-gledati-drugacije-kako-je-greta-ulepsala-zivot-rudarima) i

 na žalost, Drugi svetski rat je pokvario sliku o njima (a u Prvom

 svetskom ratu, isto morali da beže sa Rtnja, ali su uspeli obnoviti

 rudnik i tu oblast).

  Nema nešto podataka ne samo o njima dvoma, nego i o

 celoj porodici. Priča sa sledećeg linka je upečatljiva i snažna

 (na žalost, autorka ovog teksta nije među živima) 

 https://rtanjadventure.com/greta-i-julius-minh/#Greta_i_Julius_Minh_neverovatan_susret_sa_potomcima.

                                             

                                      Julijus i Greta

  Ova porodica zaslužuje da bude rehabilitovana u našem društvu,

 kao i dostojnu dokumentarnu ili igranu seriju.

                                               

    Adolf bio srednji sin koji izvršio samoubistvo 1941. zbog Drugog

 svetskog rata, Julijus najstariji sin, Samuilo njihov otac.

                                                      

  Julijus je skroz u crnom, Adolf je sa brkovima, Aleksandar pored

 Julijusa (najmlađi brat porodice Minh).

 Oni su imali tri sestre Idu, Gretu i Avgustu (sve tri su živele u

 inostranstvu sa svojim porodicama).

  Još jedan link vredan čitanja https://vreme.com/vreme/prica-o-minhovima-i-nama/.

  Stevanović uspeo da na dobar način uradi istorijsku fikciju o

 porodici koja nije zaslužila biti nazvana državnim neprijateljima

 godinama!

  Ocena 10