Porodična drama Njegovana kroz prepiske i licem u lice

 

 Korešpodencija (pisanje pisama, odgovaranje, dopisivanje, prepiska,

 potiče od latinske reči correspondentia) je predstava Ateljea 212

 koja bila odigrana 298 puta tokom punih 22. godine. Tekst iste je

 stvoren u epistolarnoj formi (pisanje dela, priče ili pesmi u

 obliku niza dokumenata) i adaptacija 4 toma dela Borislava Pekića

 ,Zlatno runo'.

 Predstava u Ateljeu 212 je skinuta sa repertoara 2002. kada je

 preminuo jedan od glavnih glumaca Danilo Bata Stojković.

 Verzija sa ovog posta je iz 1982. (premijera bila 1980.), reditelj

 Arsenije Jovanović (on je odlično režirao predstavu ,Kolubarska

 bitka' https://kulturiska.blogspot.com/2020/05/u-vaznoj-nasoj-bici-on-je-uradio-veliki.html).

 Zvezdara teatar imao svoju verziju predstave u 2018. (ne znam 

 da li je na repertoaru u ovoj godini).                                                 

 Porodica Njegovan ima pojedinačno i zajednički drame koje se

 odvijaju preko prepiski i uživo...

 Reditelj Jovanović odabrao odlične glumce za porodicu Njegovan:

 Danilo Bata Stojković (Simeon Njegovan Lupus), Zoran

 Radmilović (Simeon Njegovan Hadžija), Mira Banjac (Milica

 Njegovan, Hadžijina žena), Milan Caci Mihailović (Simeon

 Njegovan Mladi gazda).

 Njihove prepiske i licem u lice razgovori su upečatljivi, kritični

 na račun pojedinca, porodice, države, finansija i određenih ljudi.

 Oduševila me uloga Ružice Sokić (Julijana Juliška Tolnaj, kratka

 ljubav najmlađeg Simeona), njen monolog na kraju pre nego što 

 njen lik nastrada je za pomno slušanje.

 Jezik koji govore glumci u predstavi je starosrpski jezik i veći deo

 tog teksta sam mogla razumeti. Ne znam da li bih gledala novu 

 verziju ove predstave (veći deo nove postave je dobar), original je 

 zakon.

 Ocena 10

 

 

Vratio se iz rata, ne znajući...

 Pučina https://kulturiska.blogspot.com/2020/05/tacan-pozorisni-prikaz-malograanske.html.




 Eden fon Horvat (1901-1938) je bio austrougarski književnik i

 dramski pisac. 

 Don Žuan se vraća iz rata je napisao 1936. (dve godine kasnije,

 nastradao u saobraćajnoj nesreći), a prvo izvođenje ovog dela

 bilo tek 1952.

 Verzija sa ovog posta je bila 1982. godine u Jugoslovenskom

 dramskom pozorištu (premijeru u istom pozorištu imala 1980.

 godine) i reditelj bio Paolo Mađeli.

                                            
 Glavni junak se vratio iz I svetskog rata kao ratni heroj i traži

 svoju verenicu koju ostavio pred rat, ne znajući...



 Stojan Dečermić kao Don Žuan maestralna uloga lika koji sa

 ženama imao komplikovane, teške i specifične odnose, tražeći u

 njima lik svoje verenice.


 Njih šest su glumele više likova žena koje su patile i osetile

 velike posledice gubitaka iz I svetskog rata i sve one zaslužuju 

 ogromne pohvale za svoju glumu: Dubravka Perić, Olga

 Savić, Branka Petrić, Danica Ristovski (u originalu je glumela

 Zorica Šumadinac koja na žalost prerano preminula), Radmila

 Radovanović, Ljiljana Međeši i Nina Odalović.



 Devojčice u ovom delu su bile dobre u svojim kraćim replikama,

 Don Žuan veoma kasno shvatio neke stvari i već emotivno

 uništio svoju nekadašnju verenicu. Predstava jasno pokazuje

 besmisao ratovanja, kapitalizma i ljudske destrukcije.

 Volela bih da se napravi reobnova ove predstave i sigurna sam

 da bi mogli lako pronaći novu postavu.



 Ocena 10

                                          

Skoro dva i po sata pozorišne priče o tri sestre

 Ivanov https://kulturiska.blogspot.com/2020/03/njegovo-dusevno-stanje-niko-nije-razumeo.html.

 Tri sestre od Antona Pavloviča Čehova se često izvodi

 u pozorištima, ovu verziju režirao Georgi Aleksandrovič

 Tovstonogov 1981.

 Ovde ćete videti verziju iz 1982. godine, za televiziju.                                                                                                          
Vasa Železnova https://kulturiska.blogspot.com/2020/05/bogata-vlasnica-kojoj-se-porodica.html?m=1

                                              
 Olga, Marija i Irina su tri sestre...




 Olga (Maja Dimitrijević) najstarija u porodici, jaka matrijahalna

 figura. Jedva pristala da bude na većem položaju, što duže

 čuvala stariju negovateljicu u kući Anfisu (Branka Veselinović).


 Marija Maša (Svetlana Ceca Bojković) se rano udala sa Kuligina

 (Predrag Pepi Laković) i ubrzo razočarala u brak. Srednja sestra

 koja ima dozu ciničnosti i otvoreno govorila protiv snahe Nataše

 (Đurđija Cvetić).


 Najmlađa sestra Irina i treća u porodici (Sonja Milosavljević

 Barbarić) želela da se vrati u Moskvu i doživi veliku ljubav

 koju je samo sanjala.


 Najmlađi član porodice brat Andrej (Gojko Šantić) tokom 

 predstave je duhovno propao i postepeno spao na niske grane.




 Porodica Prozorov nam pokazala da svaka porodica ima i svoje

 dobre i loše strane. Ne shvatam pomešane kritike u Rusiji i

 kod nas, predstava jeste duga (skoro dva i po sata), ali vredna

 gledanja.


 Ocena 10