Saslušanje Openhajmera kroz SFRJ dramu/rimejk

 

  Arsenije Jovanović je 1970. godine snimio rimejk dokumentarne

 drame ,Povodom slučaja J.Roberta Openhajmera' nemačkog

 pisca Hajnara Kipharda. Producenti su bili Radio Tv Beograd.

 Jugoslovenska verzija se zove ,Slučaj Openhajmer' i interesovanje

 za to delo buknulo kod nas, tek kad je bio film ,Openhajmer',

 pod rediteljskom palicom Kristofera Nolana i glumcem

 Kilijanom Marfijem, koji glumio istoimeni lik.

 Julius Robert Openhajmer (1904-1967) je bio američki fizičar,

 filozof i otac atomske bombe.

                                            

  Openhajmer je 1954. bio saslušan za vreme makartističkih

 progona (praksa iznošenja optužbi za nelojalnost, izdaju i

 subverviznost bez uzimanja u obzir postojanja dokaza i nazvana

 po američkom senatoru Džozefu Makartiju) izveden pred istražnu

 komisiju pod optužbom da je komunista i sovjetski agent...

 Ceo film je bio snimljen u filmskom studiju, scenografija i kostimi

 za desetku.

 Branko Pleša kao naslovna uloga je nosio veoma upečatljivo i 

 snažno, glumačka postava (ovde ću navesti sa velikom minutažom

 i replikama) naj od naj u vidu Svetolika Nikačevića (glavni

 presedavajući u istražnoj komisiji Gordon Grej), Predraga Tasovca

 (Lord Evans), Janeza Vrhoveca (Tomas Morgan), Petra Banićevića

 (Rodžer Bouv).

  Bilo je dinamičnosti u slučaju dramaturške rekonstrukcije tog

 saslušanja, Radomir Mihajlović Točak odlično komponovao

 efektno ozbiljne džez improvizovane instrumentale koje na 

 bubnjevima izvrsno svirao Radomir Milivojević Nafta (upisao

 Geološki fakultet, odsek za istraživanje nafte i nije ga završio).

  Mislim da SFRJ uspela da napravi smislenu rimejk doku dramu,

 bio bi mi jako neobičan da su ga mogli snimiti u boji.

  Ocena 10

   

Porodična drama Njegovana kroz prepiske i licem u lice

 

 Korešpodencija (pisanje pisama, odgovaranje, dopisivanje, prepiska,

 potiče od latinske reči correspondentia) je predstava Ateljea 212

 koja bila odigrana 298 puta tokom punih 22. godine. Tekst iste je

 stvoren u epistolarnoj formi (pisanje dela, priče ili pesmi u

 obliku niza dokumenata) i adaptacija 4 toma dela Borislava Pekića

 ,Zlatno runo'.

 Predstava u Ateljeu 212 je skinuta sa repertoara 2002. kada je

 preminuo jedan od glavnih glumaca Danilo Bata Stojković.

 Verzija sa ovog posta je iz 1982. (premijera bila 1980.), reditelj

 Arsenije Jovanović (on je odlično režirao predstavu ,Kolubarska

 bitka' https://kulturiska.blogspot.com/2020/05/u-vaznoj-nasoj-bici-on-je-uradio-veliki.html).

 Zvezdara teatar imao svoju verziju predstave u 2018. (ne znam 

 da li je na repertoaru u ovoj godini).                                                 

 Porodica Njegovan ima pojedinačno i zajednički drame koje se

 odvijaju preko prepiski i uživo...

 Reditelj Jovanović odabrao odlične glumce za porodicu Njegovan:

 Danilo Bata Stojković (Simeon Njegovan Lupus), Zoran

 Radmilović (Simeon Njegovan Hadžija), Mira Banjac (Milica

 Njegovan, Hadžijina žena), Milan Caci Mihailović (Simeon

 Njegovan Mladi gazda).

 Njihove prepiske i licem u lice razgovori su upečatljivi, kritični

 na račun pojedinca, porodice, države, finansija i određenih ljudi.

 Oduševila me uloga Ružice Sokić (Julijana Juliška Tolnaj, kratka

 ljubav najmlađeg Simeona), njen monolog na kraju pre nego što 

 njen lik nastrada je za pomno slušanje.

 Jezik koji govore glumci u predstavi je starosrpski jezik i veći deo

 tog teksta sam mogla razumeti. Ne znam da li bih gledala novu 

 verziju ove predstave (veći deo nove postave je dobar), original je 

 zakon.

 Ocena 10

 

 

U važnoj našoj bici, on je uradio veliki čin

 Rodoljupci https://kulturiska.blogspot.com/2020/05/lazne-patriote-ili-da-li-na-jednu-ili.html.


 Kolubarska bitka je drama zasnovana po delu Dobrice Ćosića

(biografiju o njemu pisao novinar Darko Hudelist

 https://kulturiska.blogspot.com/2019/06/petogodisnji-dnevnik-novinara-o.html) ,Vreme smrti' i bila izvedena u Jugoslovenskom 

 dramskom pozorištu 1990, reditelj Arsenije Jovanović

 Nastavak priče je u vidu drame ,Valjevska bolnica', takođe

 od JDP-a, samo što reditelj bio Dejan Mijač.

                                                
 Kolubarska bitka je bila deo I svetskog rata i kad svet pomislio

 da će naša vojska objaviti kapitulaciju, jedan čovek učinio veliki

 čin...



 Miša Janketić kao Živojin Mišić je bio odličan i samo njega sam

 mogla zamisliti u ulozi velikog, našeg vojvode. Dao u ovoj

 ulozi poseban, dramatičan maksimum i mislim da mu je to jedna

 od najvećih i najboljih uloga.


 Predrag Laković (Tola Dačić) poseban narator, čistog i jasnog

 glasa i govorio potpunu istinu o tadašnjem našem 

 duhu.


 Toni Laurenčić (Aleksandar Karađorđević) ubedljivo odglumeo

 osobu koja imala mimoilaženje stavova sa vojvodom Mišićem i

 mislio da će isti napraviti grešku sa tim činom.



 Glumci uopšte nisu radili recitatorsku glumu kao što

 famozni kritičari govore (takozvana loša recitatorska gluma je više

 po ekranizovanim delima Mir Jam). Neke od tih osoba su 

 imale drugu zamerku po vidu odrađenih telefonskih dijaloga.


 Nisu te osobe uopšte u pravu kod obe kritike, istorijske i 

 izmišljene ličnosti se stopile u ovom jakom delu i iz iste možete 

 naučiti mnogo lakše i zanimljivije o istaknutim našim istorijskim 

 ličnostima.


 Ocena 10