Najbolja domaća literatura u 2023.+ region 1/4

 

  Domaća+deo literature u 2022.

 https://kulturiska.blogspot.com/2023/01/najbolja-domaca-literatura-u-2022deo.html.

   2023.

 1. Slobodan Vladušić- Veliki juriš

                                                

  https://kulturiska.blogspot.com/2023/01/milosev-veliki-i-poseban-juris.html.

 2. Milana Vlaović- Bomboni od meda (Hrvatska)

                                            

   https://kulturiska.blogspot.com/2023/01/rekonstruisanje-martinog-zivota-kroz.html.

 3. Marko Krstić- Mundo libre

                                             

 https://kulturiska.blogspot.com/2023/02/poslednji-ceovi-dani-delo-inspirisano.html.

 4. Nenad Gajić- Treća noć (3. i poslednji deo

 trilogije ,Bajka nad bajkama')

                                            

 https://kulturiska.blogspot.com/2023/02/moraju-sici-u-donji-svet.html.

 5. Mladen Stevanović- Hipokratova deca 

                                            

 https://kulturiska.blogspot.com/2023/02/on-je-pogazio-zakletve-svoje-struke.html.

 6. Nebojša Pajkić- Holivudski rukopis (filmski udžbenik)

                                           

 https://kulturiska.blogspot.com/2023/02/holivudsko-obimni-rukopis-np-a.html.

 7. Lazar Paščanović- Spam 

                                         

 https://kulturiska.blogspot.com/2023/02/stizu-mu.html.

 8. Slađana Milinković- Stišani glasovi (studija o ženama starog

                                             

 Rima) https://kulturiska.blogspot.com/2023/02/studija-o-zenama-starog-rima.html.

 9. Ivan Brzev- Moja Indija (foto monografija) 

                                           

 https://kulturiska.blogspot.com/2023/02/njegova-foto-putopis-indija.html.

 10. Zoran Milekić- Austrijanka (biografija o humanitarki

 Dijani Budisavljević) 

                                                                      

https://kulturiska.blogspot.com/2023/02/austrijanka-i-njeni-veliki-humani.html.

 

 

 

E, ova samopomoć knjiga je...

 

  Mark Manson je američki autor dela samopomoći i bloger, napravivši

 bum sa delom na ovom postu (ima i drugi deo).

 https://markmanson.net/.

                                           

  Kroz devet poglavlja, upoznaćete se sa potpuno drugačijom 

 knjigom samopomoći/popularne psihologije.

  Tu nema savršenog recepta za sreću, uspeh, pozitivnu energiju,

 već će vas ovo delo otrezniti do velikih razmera, direktnih i

 jasnih kritičkih rečenica i saveta koji će vam na početku biti

 jao ne ili ne mogu to učiniti (naravno da svako od nas može 

 primeniti savete iz ove knjige).

   Nazivi poglavlja mi se mnogo dopadaju, evo i kraćih utisaka

 za svako od 9 poglavlja.

 

  Naziv prvog poglavlja ,Ne trudi se', bio mi umni udarac u

 glavu, ali je jasno objašnjeno zašto se ne treba previše truditi

 za sve.

 

 U drugom poglavlju ,Sreća je problem', Manson odlično

 iskritikovao savremeno društvo koje nenormalno

 propagira da svaki dan moramo biti srećni i ne smemo dozvoliti

 oblačić/oblak nesreće.

   Treće poglavlje ,Nisi poseban', jako dobro kroz jednu ličnu

 Mansonovu priču sa velikom lekcijom.

  

 Za četvrto poglavlje ,Vrednost patnje', mislila sam da će mi biti 

 veoma teško za čitanje, sumorno, ali ispalo je da to poglavlje vredi 

 pročitati u celosti.

 Ozbiljan aplauz za peto poglavlje ,Uvek ti biraš' (samo ću to reći).

  Šesto poglavlje ,Grešite u svemu' (,A grešim i ja') bilo najveće

 otrežnjenje za mene, veoma korisno i dobro došlo.

  Sedmo poglavlje ,Neuspeh je put napred', takođe odlično, kao i

 osmo ,Važno je reći ne'.

  Deveto i poslednje poglavlje ,...A onda umreš' bi trebalo većinu

 ljudi da žestoko i ozbiljno otrezni, prihvati u potpunosti smrtnost i

 ceni ovaj svoj trenutni život.

 

 Za ovo delo, vredi dati novac, a ako želite možete kupiti i radnu

 svesku (takođe zanimljiva, nalik knjizi).

  Ocena 10

   

Da je Milutin sada živ...

 

  Danko Popović (1928-2009) je bio naš književnik, autor više radio

 drama i filmskih scenarija (najpoznatiji scenario mu bio za

 tv dramu ,Karađorđeva smrt').

 Po njemu se zove nagrada za najbolje prozno delo, nazvane

 ulice (u Paliluli, selu Popović, Banji, Toponici i Bukoviku).

  Ovde, biće prikaz o njegovom najpoznatijem delu ,Knjiga o

 Milutinu', gde ima istoimena monodrama u ,Zvezdara teatar'

                                            

  Milutin u poslednjim danima svog života provedenim u zatvoru

 (ne njegovom krivicom) govorio svoje viđenje učešća u I svetskom

 ratu, dobu mira, kako je reagovao na više ličnih i velikih tragedija

 i zašto je dospeo sasvim nevin u zatvor...

  Glavni junak je Šumadinac (Popović je bio rodom iz Aranđelovca),

  čovek koji živeo jednostavnim, mirnim životom dok to nije

 promenio I svetski rat. Želeo je doprineti svojoj otadžbini na

 ovaj način i dan danas (nalik tada), na žalost uopšte ne cene

 te osobe (ili veoma malo).

  Sigurna sam da je glavni junak bio inspirisan pravim vojnicima

 sličnih, tragičnih sudbina, Milutin nije završio visoke škole i

 radio otmene poslove, ali je bio iskren, srčan borac, vredan,

 skroman i želeo nakon svih tih tragedija da se vrati tom jednostavno

 mirnom životu.

  Da je Milutin sada živ, on ne bi nikada glasao za te pogrešne i

 grozne (potomci Milutinovih saboraca su na žalost glasali baš

 za takve, zbog prisile ili koristi). Ti pogrešni i grozni bi se

 momentalno pokunjili i ne bi mu nikad smeli odbrusiti ili ga

 pokušati sniziti kao čoveka.

  Volela bih da pogledam istoimenu monodramu koju većina ljudi

 jako hvali (glumi ga Nenad Jezdić), a bilo bi lepo da ista bude 

 priložena na Jutjubu (za one koje ne mogu doći direktno u

 pozorište).

  Ocena 10 

Žensko bivanje iz tri lica i ugla (Sajamska knjiga 7/7)

 

  Očevo viđenje (2.deo-Sajamska knjiga 6/7)

 https://kulturiska.blogspot.com/2023/12/haru-na-zalost-nije-bio-uz-sajamska.html.

  Njena osrednja knjiga o pitanjima vezana za ljubavne odnose

 https://kulturiska.blogspot.com/2020/08/razna-pitanja-o-ljubavi-od-strane.html.

                                             

  Iz tri lica i tri ugla, priča o ženskom bivanju. Prvo, o jednoj

 majci. Drugo, iz ugla ćerke i treće, iz ugla unuke...

  Za ovo delo, očekivala sam da će imati određen, dobar nivo.

 Što jeste na kraju tako ispalo, prvi ugao je istina o ženskom

 bivanju koja na žalost bila prećutkivano, negirano, nepodržano.

  Pretužan mi bio trenutak reakcija ljudi kad je ta majka rodila drugo

 dete (ispala je ćerka) i ona oba svoja deteta pokušala najbolje

 moguće odgajati (suprug, poslovno društveno teška nula).

  Drugi ugao, glavna junakinja polako primetila određene razlike,

 tražila se kao čovek i opis jednog nesrećnog događaja kao devojke

 me istinski potresao.

  Treći ugao, ćerka glavne junakinje želela biti muško (ne zbog

 

 hira, nego je razlog specifično tužne okolnosti koju njena majka

 preživela) i njihov odnos bio jako gore-dole. Na kraju, obradovao

 me dobar kraj za obe, ćerka prodrmala majku u pozitivnom

 smislu. 

 Delo je otrežnjujuće, provokativno sa merom,

 smisleno i kroz odlično kritičke odgovorilo na to šta je žensko

 nekada i sada kao ličnost.

  Ocena 10

  

Saslušanje Openhajmera kroz SFRJ dramu/rimejk

 

  Arsenije Jovanović je 1970. godine snimio rimejk dokumentarne

 drame ,Povodom slučaja J.Roberta Openhajmera' nemačkog

 pisca Hajnara Kipharda. Producenti su bili Radio Tv Beograd.

 Jugoslovenska verzija se zove ,Slučaj Openhajmer' i interesovanje

 za to delo buknulo kod nas, tek kad je bio film ,Openhajmer',

 pod rediteljskom palicom Kristofera Nolana i glumcem

 Kilijanom Marfijem, koji glumio istoimeni lik.

 Julius Robert Openhajmer (1904-1967) je bio američki fizičar,

 filozof i otac atomske bombe.

                                            

  Openhajmer je 1954. bio saslušan za vreme makartističkih

 progona (praksa iznošenja optužbi za nelojalnost, izdaju i

 subverviznost bez uzimanja u obzir postojanja dokaza i nazvana

 po američkom senatoru Džozefu Makartiju) izveden pred istražnu

 komisiju pod optužbom da je komunista i sovjetski agent...

 Ceo film je bio snimljen u filmskom studiju, scenografija i kostimi

 za desetku.

 Branko Pleša kao naslovna uloga je nosio veoma upečatljivo i 

 snažno, glumačka postava (ovde ću navesti sa velikom minutažom

 i replikama) naj od naj u vidu Svetolika Nikačevića (glavni

 presedavajući u istražnoj komisiji Gordon Grej), Predraga Tasovca

 (Lord Evans), Janeza Vrhoveca (Tomas Morgan), Petra Banićevića

 (Rodžer Bouv).

  Bilo je dinamičnosti u slučaju dramaturške rekonstrukcije tog

 saslušanja, Radomir Mihajlović Točak odlično komponovao

 efektno ozbiljne džez improvizovane instrumentale koje na 

 bubnjevima izvrsno svirao Radomir Milivojević Nafta (upisao

 Geološki fakultet, odsek za istraživanje nafte i nije ga završio).

  Mislim da SFRJ uspela da napravi smislenu rimejk doku dramu,

 bio bi mi jako neobičan da su ga mogli snimiti u boji.

  Ocena 10

   

Kao odrasli, ispali su...

 

   Evo odgovora da li je zaslužila pre dve godine Ninovu nagradu

 https://kulturiska.blogspot.com/2022/08/da-li-je-zasluzila-ninovu-nagradu-za.html.

 Dramu Milene Marković ,Deca radosti' je režirala Snežana Trišić i premijeru

 imala na sceni Mira Trailović 2016. i izvodila se do pre dve godine.

 Reditelj ove televizijske adaptacije je Predrag Sinđelić, verzija

 iz 2018.

                                             

  Muza vodila razgovor na groblju sa Pesnikovom majkom i nešto

 kasnije Pesnikova majka razgovarala sa Ratnikovom majkom.

 Vraćamo se u daleku prošlost porodica Pesnika, Zlatnog dečaka i

 Princeze i samih njih koji su kao odrasli ispali...

  Predstava je o dve generacije koje su bliske našim prostorima i

 obe u kasnijim dobima bile samouništavajuće, što zbog sebe,

 porodične pozadine i okoline, što je bilo za veliku tugu i žalost.

  U prvoj generaciji, decu su glumili Filip Hajduković (Pesnik),

 Marko Grabež (Zlatni dečak) i Jovana Gavrilović (Princeza) i

 u glasovnoj glumi desetogodišnjaka, njih dvojica su zvučala

 prirodno, dok Jovana zvučala neubedljivo.

 U odraslom dobu, svo troje su bili odlični, drugu generaciju te

 dece su glumili odlični Milica Trifunović (bila je odlična u seriji

 grupa kao inspektorka Marta Lazarević, u ovoj predstavi

 glumila Muzu) i Miodrag Dragičević (Ratnik).

  Bojan Žirović glumio tri uloge i jedna bila glavna u 80% predstave

 sa elementima pevanja. U pevačkom smislu, svi su dobro pevali

 (najviše me iznenadio Filip Hajduković, ima kvartetska pesma

 koja sveukupno zvučala dobro), samo bih sklonila tri pesme

 koje izvodio Bojan Žirović (bile su mi predugačke i zamorne

 za slušanje).

  Scenografija prazna i bezlična i mislim da bi sama predstava bila

 efektnija da je pola sata bilo skraćeno. Da su bili lošiji glumci,

 ocena bi za tri stepenika bila niža. Konačna ocena je...

  Ocena 8

Šestorka i ona godina

 

                                                                           

    Šestoro pisaca generacije rođene osamdesetih godina (ideja je

 stvorena od strane Lane Bastašić) je trebao pisati dva meseca

 u godini koja je bila specifična...

  Ideja, odlično originalna. Realizacija, jako me oduševila i ova

 šestorka na svojstven, ubedljiv, sarkastičan, dirljiv i poseban 

 način opisivao svoja dva meseca u godini koja nas sve živo

 isporemetila, uplašila, uznemirila i zaustavila u svakodnevnom

 životu.

  Ko mi je od njih šestoro favorit? To nikako ne želim izdvojiti,

 osećaj čitanja ovog briljatnog dela mi bilo kao interaktivna,

 lična dokumentarna serija sa 12 epizoda. 

  Prijalo mi što su sličnog književnog senzibiliteta, generacijski

 približni (Rumena Bužarovska-1981, Danilo Lučić i Dijana

 Matković-1984, Luiza Bouharaoua-1985, Lana Bastašić-1986. i

 Nikola Nikolić-1989.) i sa naših su podneblja.

  Volela bih još umetničkih projekta sličnog tipa, velika preporuka.

  Ocena 10