Vrlo dobra biografsko igrana Džejeva priča

 

  Biografski film o pevaču Džeju Ramadanovskom

 se snimao prošle godine i bilo je mnogobrojnih 

 priča ko će tu osobu glumeti (navodno je trebao igrati

 Denis Murić ili Amar Ćorović, ali je dobro što tu ulogu

 ipak odglumio neko drugi). Premijeru je imao 16. januara, a od

 18. se daje u bioskopima širom Srbije. Još uvek se daje u

 bioskopima. 

                                           

  Bio je pun pogodak odabir Huseina Alijevića Huse, pošto je

 ličio na Džeja iz mladosti, plus i poznavao ga. Jeste da mu je

 ovo bila prva uloga u životu, ali se veoma dobro pokazao.

 Alen Selimi kao dečak Džej takođe bio dobar, a mislim da će njegov

 lik više biti u seriji.

                                               

 

  Marko Janketić kao Iso Lero Džamba imao uverljivost, on i Husa

 su imali najviše zajedničkih scena i imao Janketić sličnosti sa

 pravim Džambom.

                                                

  Ovaj film je suroviji, ozbiljniji i mračniji od ,Tome', jedan od

 pluseva filma što nije slavio te kriminalce i mračnu stranu

 Beograda. Aleksej Bjelogrlić (Mića Sovtić), Stefan Vukić

 (Zdravko), Stojša Oljašić (Sulja, Oljašić bio jedan od sporednih

 likova u filmu ,Munje opet!' https://kulturiska.blogspot.com/2023/05/oni-opet-22-godine-kasnije.html)

 kao Džejevi stvarni prijatelji su bili odlični. Kostimi i šminka su

 bili pravo u metu, muzika koju je komponovao Aleksandar

 Futa Radulović odlična (njegov lik glumi Zlatan Vidović, dok

 Marinu Tucaković dobro odglumela Milica Janevski).

  Neki događaji su bili izmišljeni zarad filma, ima tri scene koje

 bih svakako izbacila (sve tri nemaju veze sa početkom Džejeve

 pevačke karijere), najemotivniji trenuci su bile scene pevanja 

 (dobro je

 što su pravi Džejev glas koristili kad ga Husa glumio, a Janketić

 prekrasno pevao za akustičnom gitarom).

  Pevanja nema puno (što mi blago bilo žao), jedan od upečatljivih

 sporednih likova je bila Maša Đorđević u vidu Nine i tih dva i

 po sata ozbiljno nisam osetila.

  Odjavna špica sa Cecinom pesmom ,Za kraj' je zapravo bila

 namenjena Džeju (na žalost, nikad je nije snimio)

 https://www.blic.rs/zabava/futa-otkriva-sve-tajne-pesme-za-kraj-koju-je-otpevala-ceca-ovo-je-prilika-da-nastavim/p81mldb, fotografijama

 glavnih likova sa igranim i samim epilogom njihovih života su

 svakako što treba da saznate i vidite.

  Sada bih Tomi dala dve ocene manje (pre mi bio za desetku)

 https://kulturiska.blogspot.com/2021/09/emotivno-snazan-toma.html,

 a Džejevska priča će dobiti...

  Ocena 9.5

Deveta umetnost u Srbiji 1975-1995

 

  Anica Tucakov je istoričarka umetnosti, a deo njene poslovne

 biografije https://ogled.org/biografije-autora/anica-tucakov/.

 Ova monografija bila istoimena magistarska teza same autorke i

 odbranjena je 1. jula 1999. na Filozofskom fakultetu Univerziteta

 u Beogradu.

                                             

  Autorka monografije o devetoj umetnosti je kroz sažeto dobar

 jezik uspela preneti sam uspon stripa u nekadašnjoj SFRJ, 

 istaknute autore i izdavačke kuće i kako se većina njih snašla u

 tadašnjim nesrećno groznim vremenima.

  Neke od njihovih radova sam poznavala (Zograf bio učesnik jedne 

 

 odlične

 izložbe https://kulturiska.blogspot.com/2019/04/prica-o-nasem-rudarskom-gradu-kroz.html),

 volela bih da postoje stripoteke gde možeš pozajmljivati stripove

 i vraćati ih. Tu se nalaze neki od isečaka stripova koje bih volela

 da pročitam.

  Jedina sićušna mana što su slova u ovoj monografiji premala za

 čitanje, a sveukupno mi bila odlična.

                                              

 Ocena 10

Mnogo bolja od 1. sezone (3. da bude još jača)

 

  1. sezona https://kulturiska.blogspot.com/2022/03/ipak-se-uspeli-rastaviti.html.

 2. sezona drame ,Azbuka našeg života' je bila 4. januara na

 Super staru i imala 11 epizoda.

 Sve epizode https://filmoton.net/epizoda-sa-prevodom/azbuka-naseg-zivota-s2-epizoda-1/.

                                                

 U prvoj sezoni bio fokus na Uroša, dok u ovoj na Vesnu 

 (Aleksandra Janković) kojoj prijala samoća nakon razvoda i

 odjednom joj u život došao arhitekta Veljko (Radivoje Bukvić).

  Bukvić tog lika koji imao masku dobrog i pažljivog muškarca

 (a zapravo je teški psihičko manipulativni bolesnik) odglumio 

 uverljivo i razumem obožavaoce njegove glume zašto ne vole

 taj njegov lik. Janković mi u ovoj sezoni kao Vesna bila mnogo

 

 jača u ovoj, nego u prethodnoj.

 Teme ove sezone su: otrovna veza (puna ljubomore, manipulacija,

 pretnji, ponižavanja i prenaglih dualnosti), postporođajna depresija

 (Isidora Simijonović kao novopečena mama Ana u ovoj sezoni 

 briljirala), poslovni problemi i muljaže (Jadran Malkovič kao

 Uroš nagomilao tih problema i odradio uspešno glumački posao),

 izazovi i problemi savremene porodice.

  Đorđe Mišina (Luka) i Miona Marković (Marta) se više pojavljuju

 u drugoj polovini ove sezone i njihovi likovi na različite načine su

 otrežnjujuće sazreli (pogotovo Marta). Svidelo mi se što Uroš

 konačno prihvatio Lukinu seksualnost (trebalo je vremena, 

 scenaristički to bilo odrađeno veoma dobro), Radoš Bajić kao

 deda Stevan bio odličan.

  U 1. sezoni, jako mi je smetao lik Gorana (sin Radoša Bajića

 Nedeljko), dok u ovoj sezoni, njegov lik imao otrežnjujuće

 dobre replike i akcije.

  Anastasija Mandić (Lidija) i Anđelka Prpić (Sunčica) su bile 

 odlične i još jače kao Vesnine prijateljice, pohvalila bih Jelenu

 Mur (Stefanova dadilja Sonja) i priča o njenom liku mi bila 

 zanimljiva.

 Druga sezona je definitivno bolja od prve (snovi i flešbekovi su

 bolje odrađeni), a treća sezona da bude još jača (pretpostavljam

 da će je snimati ovog proleća i biti prikazana u jesen ili sledeće

 godine).

  Ocena 10 

To je samo jedna od priči...

 

  Mila Marčeta se bavila koporativnom It karijerom širom sveta,

 završila matematiku na Prirodno matematičkom fakultetu.

 Instagram https://www.instagram.com/milamarceta/.

 Fejsbuk stranica https://www.facebook.com/mila.marceta/?show_switched_toast=0&show_invite_to_follow=0&show_switched_tooltip=0&show_podcast_settings=0&show_community_review_changes=0&show_community_rollback=0&show_follower_visibility_disclosure=0.

                                               

  Naslov ovog dela je samo jedna od priči koja na početku biva 

 simpatična i vremenom jako poučna.

  Korice jasno govore koja je glavna tema ovog dela, samo su tri

 priče povezane (tiču se junakinje koja prošla kroz tri životne

 faze).

  Neke od tih priči su mi bile smislene, neke sa blago provokativnim

 ukusom koji mi smetao, a ima priča o emocionalno površno

 dugogodišnjem profesoru koji ipak doživeo prosvetljenje po tom

 pitanju (čak sam i ja bila iznenađena tim epilogom).

  Žene su 90% glavne u ovoj knjizi, sviđa mi se dužina poglavlja

 (ni prekratka, ni predugačka), Džindžer me u nekim delovima

 podsećala na par scena 1. sezone serije ,Azbuka našeg života'

 (trenutno gledam 2. sezonu iste, još poslednju da pogledam i

 uskoro ću dati utiske) https://kulturiska.blogspot.com/2022/03/ipak-se-uspeli-rastaviti.html.

  Knjiga koja vas neće opteretiti teskobnim rečenicama, a opet

 može podstaći na dobro razmišljanje. Nije preglupa, nit' prenaivna,

 a mogla je Marčeta napisati još nešto (ima smisla za pisanje).

  Ocena 9.5

Zašto je A.F uspeo samo u rodnoj Italiji i SFRJ?

 

  Njegova odlična knjiga o Srbima i Englezima sa

 Zografom

 https://kulturiska.blogspot.com/2018/08/imaju-li-slicnosti-mi-i-englezi.html.

                                          

 Lazar Džamić kroz ovo delo, odgovorio na pitanje zašto je

 SFRJ, a kasnije Srbija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina su

 usvojili, zavoleli i živeli kultni italijanski strip ,Alan Ford'?

 I zbog čega samo u toj nekadašnjoj državi i Italiji Alan

 Ford doživeo veliki uspeh?

 Odgovori se nalaze kroz uvod i sedam poglavlja koji su me

 edukovali, zabavili i bolje upoznali o fenomenu zvan Alan Ford.

  Moji razlozi oko toga zašto je taj strip bio uspešan samo u rodnoj

 Italiji i SFRJ jeste zbog mediterantsko balkanskog karaktera,

 način kako je viđena satira, humor i sami likovi karakterno 

 podsećali na obe nacije.

  Čitala sam pre nego što sam se upisala u biblioteku ranije Alan

 Ford brojeve (kad su bili čuveni duo Bunker i Magnus) i priča

 o prevodiocu na hrvatski jezik (Nenad Briksi) u ovom delu mi

 bila zabavna za čitanje i sam prevod bio odličan+poentirao

 akcije i misli ove družine.

                                                

 Evo kako je u drugim zapadnim i okolnim državama prošao

 sam strip (brojke su veoma tragične).

                                                 

  Studijsko sociološko delo bi moglo biti pretočeno u kraću

 dokumentarnu seriju koju bih radije gledala.

  Ocena 10

  

Moro drom

 

  Dženet Koko je naša romska aktivistkinja i filmska autorka. Radi

 u fondaciji za obrazovanje Roma, za nju sam saznala preko odličnog

 podkasta ,Tampon zona' https://www.youtube.com/watch?v=Fzx9VkMtGUc.

  Instagram nalog joj privatan, a ovde će biti reč o kratkometražno

 dokumentarnom filmu ,Moj put' (,Moro drom' na romskom).

                                            

  Dve sagovornice je snimila da im se ne vide oči (opravdani

 razlozi) i obe se prerano

 udale i zasnovale porodicu. Prva žena i dan danas oseća tu

 gorčinu i kajanje što je to učinila, druga bila pomirljive prirode

 i jedna osoba joj pomogla da poboljša svoj svet.

  Tema zvana maloletnički brakovi je ona na koju se malobrojni

 usuđuju obrađivati kroz sedmu umetnost, glumica Tamara

 Jovanović odlično dočarala takvu osobu i mislim da nema pomaka

 u slučaju smanjenja maloletničkih brakova.

  Dve žene sa određenih institucija su iznele razloge zbog čega se

 to dešava i koja rešenja bi mogla biti primenljiva, umetnički deo

 mogao biti povezaniji sa pričama i ova tema mogla biti obrađena

 na pola satni film ili na četrdeset i pet minuta.

  Ocena 9.5

Miličino pripovedanje...

 

  Njena književna i uspešna zaostavština o Beogradu

 https://kulturiska.blogspot.com/2018/04/njena-zaostavstina-o-beogradu-vredna.html.

 Pozorišna verzija o njenom delu ,Knez Mihailo'

 https://kulturiska.blogspot.com/2020/07/treca-predstava-o-knezu-mihailu-nije.html.

  Po delu Svetlane Velmar Janković ,Lagum' (lagum

 je podzemni prolaz), bila istoimena

 pozorišna predstava Ateljea 212. Lagum imao premijeru 1995,

 na ovom postu je verzija iz 1998, rediteljka Alisa Stojanović.

  Odlična režija Stojanovićeve za sledeću predstavu

 https://kulturiska.blogspot.com/2022/09/da-li-ce-oni-ostati-ovde.html.

                                              

  Milica Pavlović, supruga univerzitetskog profesora

 Dušana Pavlovića. Za ovu porodicu, nevolje počinju tokom II

 svetskog rata...

  Svetlana Ceca u naslovnoj ulozi Milice Pavlović bila odlična

 nositeljka uloge žene koja imala dobre namere u nesrećnim

 vremenima, ali ispala veoma tragična (zašto, vidite u

 predstavi). Petar Kralj

 (Dušan Pavlović), Feđa Stojanović (Jermenin) očekivano odlični

 i Tihomir Stanić sa merom odglumio slikara Savu Šumanovića.

  Srđan Milojević koji je uglavnom dobar, u ovoj predstavi kao

 Pavle Zec bio nepamtljive uloge i replika (njegove zamene su

 bile Zoran Cvijanović i Aleksandar Srećković Kubura, sigurno bi

 zanimljivije izneli tu ulogu).

  Danijela Nela Mihailović kao prvobitno devojka Zora koja čuvala

 decu porodice Pavlović i kasnije izdala tu porodicu bila odlična.

  Milica Mihajlović kao odrasla Marija bila dobra i kraj predstave

 na istom nivou.

  Kostimi odražavaju jako dobro vreme radnje, scenografija bila

 previše jednostavna i siromašna (pogotovo na početku predstave,

 kasnije ta praznoća imala smisla), muzika nije bila potrebna

 ovoj drami. 

  Ocena 9