Lažirali su vezu zarad...

 

 Kristi Bromberg (potpisuje se kao K. Bromberg) je američka

 književnica. Fejsbuk stranica

 https://www.facebook.com/AuthorKBromberg/?locale=sr_RS.

                                               

Harlou je žena sa stavom, rezervisana po pitanju ljubavi (iz

 opravdanih razloga) i organski

 ne podnosi arogantne i nadmene muškarce.

 Zejn je muškarac preduzetnik, arogantan, nadmen i po pitanju

 ljubavi, on u nju uopšte ne veruje i za njega je to teška i bajkovita

 glupost.

 Njih dvoje sticajem okolnosti će morati dva meseca da lažiraju

 vezu zarad...

  Prvi njihov susret je bio pun prepucavanja, bockanja i ekstremne

 negativnosti (kome je to simpatično, taj ozbiljno nije normalan).

 Harlou ima svoje ja koje srčano brani i ako se na početku sukobila

 sa Zejnom.

  Zejnov način razgovora sa Harlou na početku bio u stilu ,ja sam

 baja, mogu da snizim koga hoću, pogotovo žene sa stavom' je

 totalno kretenast i jadan.

  Robert (stariji čovek koji uložio u Zejnov najnoviji poslovni

 poduhvat), dobrica kog ne možete glatko slagati i negde pred

 kraj knjige sam osetila da će oboje provaliti (pogotvo Zejna) oko

 laži. I on im namestio aranžman da dva meseca lažiraju vezu

 (morala sam to napisati)!

  Prvi dani njihove lažirane veze su naravno bili sa prevelikom

 negativnošću sa obe strane (nijednog od njih ne branim) i 

 fantastično su me oboje iritirali.

 I bum, desila se seksualna hemija kada sam najmanje očekivala,

 opisi njihovih seksualnih odnosa su verodostojno i iskreno opisani

 (priznajem da mi je bilo gadno što se koristile psovke za polne

 organe, sva sreća nije ih bilo puno).

  Od sporednih likova, najbolja i najsimpatičnija osoba mi bila

 Harlouina mama (šteta što nije imala ime), ovom erotsko/ljubavno

 romanu falilo ozbiljne psihološke dubine oba lika u odvojenim

 i zajedničkim situacijama.

  Zejn mi kasnije nije bio toliki arogantno teški ženomrzac ološ,

 Harlou konačno počela uživati u sadašnjim i lepim trenucima.

 Da nije on na samom početku bio žešća skotina prema Harlou,

 manje scene seksa i više dubine u psihološko emotivnom smislu

 za oba junaka, možda bih dala veći plus. Ovako, biće...

  Ocena 5/10

Teško dvolični Srboljub

 

 Branko Ćurčić je Somborac koji objavio tri zbirke priči i jedan

 roman (ovde će biti priča o romanu). Nekadašnji urednik

 lokalnog časopisa za kulturu ,Avangard' (2009-2018) i dugogodišnji

 član Srpskog književnog društva. Ovaj roman bio kandidat u užem

 izboru za Ninovu nagradu u 2021.

                                             

  Srboljub Ugljarević predaje istoriju u osnovnoj školi, direktor i

 nekolicina kolega ga obožava. Zapravo, Srboljub je teško dvoličan,

 pošto krišom radi za vladajuće, pretvarajući se preko društvenih

 mreža da je nego drugi...

   U prvom delu, on kreće polako ka negativnom usponu time

 

 što se pretvara preko društvenih mreža da je neko drugi, time

 blateći suprotnu stranu najžešće moguće (pošto uživo je kukavica

 i boji se posledica).

 U među delu knjige, Srboljub bio žestoko između života i smrti i

 mislila sam da će sporo umreti.

  U drugom delu, Srboljub se opet priklonio novim vladajućima koji

 ispadoše još podmukliji i gori od prethodnika. Odnos sa dva 

 krupna tipa koje upoznao ranije u teretani se od bezazlenog

 ćaskanja i uspostavljanja korektnog odnosa pretvorio u tešku

 i blago jezivu gnusnost.

  Odnos sa Anetom dosta varirao (u zavisnosti da li je situacija

 dobra ili loša za Srboljuba), kraj knjige je nalik savremenom 

 hororu.

  Određena podrška neće sigurno čitati ovo delo, pošto su sigurno

 Srboljub. Srboljub ljudi su po mom mišljenju jadnici, teški

 preletači i retko ko od takvih osoba mi bude žao.

   Odlično satirično delo o takvim likovima, ujedno i brutalno

 (najviše kod drugog dela).

  Ocena 10

                                           

Pokušaće da se priseti...

 

 Saša Radojčić somborski pisac i filozof. 

 Objavio zbirke pesama, dve knjige ogleda i kritika, tri studije i

 preveo. Predaje teorijski odsek na Fakultetu likovnih umetnosti.

 Naslovna fotografija knjige je iz arhive samog pisca.

                                           

  Sofiju Popović su u januaru 1946. godine priveli i Oznaši su

 zatražili od nje da sačini životopis Pavla Popovića (njen dever).

 Popović treba da bude predložen za orden Narodnog heroja, Sofija

 će pokušati da se priseti svega...

  Sofijina borba da preživi i na neki način napiše životopis

 njenog devera uporedo sa snovima gde se pojavljuje dečak sa

 Fanara (gradska četvrt u Istanbulu) su bili između osrednjih i ok utisaka.

  Lepi su bili opisi upoznavanja Sofije sa porodicom Popović u

 Konstantinopolju (današnji Instanbul), dobro dramatični opisi

 njenog i Petrovog prinudnog odlaska za Banat.

  Jedan od trojice Oznaša koji su ispitivali Sofiju bio nalik 

 odvratnom Srdu iz serije ,Žmurke'

 https://kulturiska.blogspot.com/2019/06/ko-je-jedini-preziveo-zmurke.html.

  Bracika i Raka trebali biti ključni sporedni likovi

 ovog dela i jesu u neku ruku. Završetak ovog dela je na dve 

 stranice i moj stav je da on zaokružen na 80%.

  Ocena 7

Gradska Stela i seoski Tor da budu istinski zajedno?

 

  Njena super knjiga ,Sve ili ništa'

 https://kulturiska.blogspot.com/2024/02/navijala-sam-za-ovu-kombinaciju.html.

                                              

  Nakon tri velika životna kraha, Stela otišla iz svog rodnog 

 Stokholma i neko vreme ostati u malom mestu Laholmu.

  Dok se jedva navikava na život u Laholmu, prva osoba koja joj

 se ponudila za pomoć je Tor, veliki ekološki farmer sa svoja

 dva tinejdžera i mogu li realno nemoguć spoj da bude istinski

 zajedno?

  Laholm se nalazi na jugu Švedske, a sam grad je prelep, pun

 zelenila i čistoće.

  Uvod ove priče nije bio upečatljiv i ubedljiv, Stela jako nerado

 otišla u Laholm i prvi susret između nje i Tora ispao dosadan,

 površan i apsolutno su dva različita sveta (društveno, po navikama,

 ciljevima i životnim pravcima).

  Iako radi u prirodi u predivnom Laholmu, Tor na početku bio

 previše ograničen (način razgovora sa bližnjima, previše potiskivao 

 u sebi i požrtvovan), pomiren sa svojom sudbinom udovca sa dva

 tinejdžera i vodio jednolični način života.

  Razvitak odnosa između ove gradske žene i seoskog muškarca mi

 bio između pola da, pola ne, Stelina najbolja prijateljica Islanđanka

 Maud mi bila hit (u pozitivnom smislu), Torov blizanac Klas sa 

 razlogom otišao iz Laholma (on je još krući od Tora), Torova deca 

 Juni i Frans su postepeno bili bolje osobe (pogotovo Juni).

  Negativci ovog romana neubedljivi i manje zanimljivi od 

 negativaca iz ,Sve i ništa', umalo mi zasuziše oči prilikom

 godišnjice braka Torovih roditelja (bila je ozbiljna drama u

 dvorištu njihove kuće) i životinje kao sporedni likovi u romanu

 (koza Nevolja, psi Lesi i Pumba) dali su blagi šarm.

  Kraj je protekao uz tri velika i pozitivna iznenađenja, ovo delo 

 jeste slabije od ,Sve ili ništa', ali je čitljivo, uz puno lekcija, smeha,

 suza i ljubavi.

  Ocena 8.5   

Arnolfov kompleksan, lukav plan je bio...

 

  Odlična realistična drama o Molijeru iz 1975.

 https://kulturiska.blogspot.com/2021/10/nasa-verzija-realisticne-drame-molijer.html.

 Molijerovo delo ,Škola za žene' imalo premijeru u Ateljeu 212

 1994. godine, izvodila se 36 puta i poslednje izvođenje bilo

 1996.

  Zanimljivo da i snimak sa ovog posta je dan poslednjeg izvođenja

 predstave (6. maj 1996.), reditelj Zoran Ratković.

                                               

  Arnolf je imao kompleksan i lukav plan, da privoli mladu 

 devojku Agnesu za sebe i lične koristi, ali nije očekivao protivnika 

 u vidu Horacija koji ga delimično prozreo...

  Petar Kralj (Arnolf) nosio naslovnu ulogu čoveka koji je mislio

 da će svojom koristi i sebičluku privoleti Agnesu i oblikovati 

 kako on hoće veoma briljatno. Kostim u drugom činu mu je

 odlično stajao, poslednje reči koje on izneo u predstavi su bile

 jasne i odrazile na epilog samog glavnog lika.

  Isidora Minić (Agnesa) u ulozi devojke koja u prvom činu biva

 veoma lako naivna i sa manjkom životnog iskustva i u drugom

 zavole onog pravog odglumila odlično.

  Mladen Andrejević (Horacije) u nekim trenucima je prenaglašavao

 tugu i razočarenje glavnog lika, kod kasnijih delova predstave mi

 bio dobar.

  Kao sluge u sporednim ulogama su bili Goran Radaković (Alen) i

 Mirjana Peić Armenulić (Žorzeta), njena zamena je bila Jelisaveta

 Seka Sablić i bolje što M.P.A bila glavna u toj ulozi. Radaković

 izneo kratke i dobre glumačke bravure.

  Milan Caci Mihailović (Hrizald) se više pojavljuje u prvom nego

 u drugom činu i bio očekivano dobar. Epizodnu ulogu notara

 odigrao Bojan Žirović i po mom ličnom mišljenju, to mu je jedna

 od slabijih uloga.

  Predstava imala čudne scenske pokrete, scenografija i kostimi

 odlični, kao i muzika (Vojislav Voki Kostić), bukvalno sam shvatila

 naslov predstave (ima deo u predstavi gde Agnesa čita knjigu

 šta bi svaka žena trebala znati pred udaju), a zapravo bih je

 nazvala u ,Arnolfove spletke' ,Tragikomedija o lukavom, 

 kompleksnom čoveku' (sigurno bi neko imao bolji naslov, al' to

 je jedino što sam se mogla iole pamentno nečeg setiti).

  Da je predstava bila rađena sedamdesetih ili osamdesetih,

 Zoran Radmilović bi garant glumio Arnolfa (u to sam 100%

 sigurna).

  I odličan je prevod ove predstave, rime su bile smislene i

 kvalitetne.

  Ocena 9

Demino lice i naličje (memoari)

 

  Ona je bila najaktivnija osamdesetih i devedesetih, osim glume

 (i dan danas se bavi njom), bavi se aktivizmom i humanitarnim radom.

 Instagram https://www.instagram.com/demimoore/.

                                              

  Detinjstvo provela uz haotičnu i nefunkcionalnu porodicu, sa

 zdrastvenim problemima (ti isti problemi se vukli i u starijem

 dobu) i ona odlučila napraviti veliki, emotivni štit. Ona i njen

 mlađi rođeni brat Morgan su preživeli bezbroj selidbi, roditeljskih

 burnih i teških svađa i kasnije, otkrila teške, porodične stvari.

  Opisala je svoja tri braka i vezu koja mogla prerasti u brak. U prva 

 dva braka je ušla impulsivno,

 dok u treći svesnije ušla (ja njih dvoje u životu ne bih

 nikad spojila, ne zbog razlike u godinama) i na kraju, on biva

 slomljen na težak i spor način.

  Imala je opravdane i ozbiljne razloge za emotivni štit, opisi uloga

 u tri ključna filma njene karijere (sva tri filma su bila snimljena

 devedesetih) su živopisno i snažno opisana. Sve tri uloge je

 nadogradile kao čoveka i uprkos uspešnoj karijeri, kući i porodici

 iz snova, i dalje imala unutrašnje muke i teskobe.

  Za pobedu protiv poroka, prevelikih sumnji u sebe i

 samouništavanja, morala sama reći dosta i trgne (sve tri

 ćerke koje ima sa Brusom Vilisom dugo nisu razgovarale sa

 njom, prva prestala da priča njena najstarija ćerka).

  Jeste bio dugi niz godina da počne ispočetka, ostavila sve loše za

 svoje dobro, oprostivši prvo sebi i svima koje treba i sve je to

 vredelo. Ona i ćerke se pomirile, uporedo sa glumom se uspešno

 bavi aktivizmom i humanitarnim radom i ako hoćete iskrenu 

 biografiju holivudske zvezde, ovo delo je prava stvar.

   Pohvalila bih fotografa Metjua Rolstona na odličnoj fotografiji,

 prikazavši kakva ona u stvari jeste. Snažna i nežna istovremeno.

  Ocena 10  

Razgovori iz '95 sa...

 

  U švedsko finskoj produkciji, napravljeni su dokumentarni razgovori

 širom Evrope, odnosno u glavnim gradovima evropskih država.

 Razgovori su obavljeni preko stotinu osoba, uzrasta od 15 do

 30 godina.

 Sagovornici sa kojima je bio vođen razgovor su Indira

 Durmić (tad je imala 26) i Feđa Štukan (tad je imao 20) i to je bila

 1. epizoda tih dokumentarnih razgovora.

                                                 

 

 Tražila sam ima li još epizoda te dokumentarne emisije svuda

 po Guglu i Jutjubu i na žalost nema.

  U ovoj epizodi, više pažnje su posvetili Feđi (mogli su na

 neki način prikazati oboje podjednako), on i Indira su imali

 smislene stavove i odgovore.

  Jesam ovo kratko opisala, ali mislim da će većini vas svideti,

 proširiti neke od vaših stavova i naterati ova epizoda na

 razmišljanje.

  Ocena 10