Izabel želi pomoći jednom lekaru...

 

 Tiha strana strasti (11. knjiga serijala ,Nedeljno filozofski klub')

 https://kulturiska.blogspot.com/2023/07/velika-izabelina-zbrka-oko.html.

 Peta knjiga sa istoimenog serijala ,Male radosti subote'.

                                              

  Izabel je novopečena mama sina Čarlija i odličan poznavalac

 filozofije. Jedan slučajni razgovor za večerom u gostima je nju

 upleo u slučaj lekara, čija mu karijera u potpunosti uništena...

 Glavna junakinja ima sledeća, važna preispitivanja:

 1. Da li zaslužuje biti sa Džejmijem (nije u njemu problem, već

 njena sumnja u uspešnost njihovog odnosa i porodice)?

 2. Zbog čega se udubila u pomoći tom lekaru, kad njegov mlađi

 rođak uporno pokušava odgovoriti od toga?

 3. Može li biti u jačim i prisnijim odnosima sa bratanicom Kejt?

  Izabel uspela da pronađe odgovore na sva tri pitanja, a kako,

 otkrićete u još jednoj briljatno filozofsko životnom serijalu

 o njoj.

 Ocena 10

Gabrijela i Marlena...

 

 Emilio Karbaljido (1925-2008) je bio meksički dramaturg,

 veoma cenjen u svojoj domovini i dva dana posle njegove smrti,

 jedna nagrada bude nazvana po njemu.

 Dva mirisa ruže je kod nas imala premijeru 4. oktobra 2002. u

 Pozorištu na Terazijama, a četiri godine kasnije, bila adaptirana

 za televiziju.

 Reditelj originalne verzije je Slavenko Saletović, dok tv verziju

 režirao Miško Milojević.

                                               

  Gabrijela i Marlena se sreću u čekaonici zatvora, a ispostavilo

 se da čekaju istog muškarca...

 Ljiljana Stjepanović (Gabrijela), genijalno zabavna i njen

 lik je tradicionalistkinja, profesorova žena i ne predaje se tako lako.

 Elizabeta Đorevska (Marlena) u 90% mi dobro odglumila, samo

 u scenama kad se njen lik jako demorališe i pričala povišenim

 glasom, to ispalo suviše neprirodno. Marlena je velikim delom

 tralala fazon, delimično slobodnijih shvatanja od Gabrijele i 

 postepeno se dve potpuno različite žene sprijateljile.

  Marijači pevači i svirači su bili za desetku, borba glavnih 

 junakinja da izbave istog muškarca bila u melodramsko komičnom

 ruhu, a sam on je celokupno bio kretenčina.

 Kraj predstave mi se ipak svideo, mogla bi biti modernija

 verzija, sa tolerantnijim stavovima i replikama.

 Ocena 6

  

Šta je sada bitno u njenom životu?

 

 Dejvid Her je engleski dramaturg, scenarista, pozorišni i filmski

 reditelj.

 Pogled u nebo je drama koja imala premijeru na Vest Endu u 1995,

 dok naša verzija (rediteljka Ljiljana Todorović) je imala premijeru

 30. aprila 2003. (na ovom videu je verzija iz 2007.).

                                             

 Kira Holis je godinama nastavnica koja živi skromno i davno

 radila u kući porodice Sardžent.

 Nakon ženine smrti, Tom odlučuje da pokuša biti u vezi sa Kirom,

 Edvard želi znati zašto je ona naglo otišla od njihove porodice.

 Šta je sada bitno u njenom životu?

  Vojislav Voja Brajović (Tom) u svom ozbiljno egoističnom

 liku imao crte i komike (samog Toma mogu sićušno da razumem,

 ali nije u redu što u potpunosti kritikovao Kirin sadašnji život

 koji svesno odlučila da vodi).

 Milica Mihajlović (Kira), srčano odlična gluma zrele žene

 koja nakon naglog odlaska od porodice Sardžent odavnina 

 zadobila odgovore šta je samoj njoj bitno u životu.

 Radovan Vujović (Tomov sin Edvard) je u tom periodu bio svež

 glumac, Edvard i Tom imaju jako težak odnos i Edvard vremenom

 shvatio zašto je Kira morala otići. On prema njoj ima odnos kao

 da mu je starija sestra i kraj predstave je jako lepo odrađen.

  Objašnjenja u predstavi o suštini života šta je za svakog lika

 (pogotovo Kirinog) su sjajno filozofski iskazana, velike preporuke

 da pogledate.

 Ocena 10

Da li će biti budni baš u ovo vreme?

 

  Jedna sa ovog žanra zvanog popularna psihologija koja me

 oduševila nakon pažljivog čitanja https://kulturiska.blogspot.com/2022/09/da-li-za-pet-sekundi.html.

  Knjiga popularne psihologije koju je Robin Šarma 

 napisao (najpoznatiji po delu ,Kaluđer koji prodao svoj Ferari'),

 a navedena na ovom postu je sa zanimljivim, a nekima će ovaj

 naslov biti sa velikim zašto.

 Sajt+društvene mreže https://www.robinsharma.com/.

                                              

  Preduzetnica mislila da digne ruku na sebe zbog velikih

 poslovnih nizbrdica i sumnje u sebe kao ličnosti. Na jednom 

 seminaru, upoznala umetnika (on ima problem da svoju

 kreativnost ispolji do kraja i ima određene umne i emotivne blokade),

 prosjaka punog mudrosti (a zapravo se tako spolja maskirao).

 Lažni prosjak ih pozvao na putovanje...

  Preduzetnica i umetnik uopšte 

 nemaju lična imena (lakše bih se povezala sa njihovim likovima

 da su imali imena).

  Njih dvoje su vodili potpuno različite živote, a vremenom shvatili

 da ipak imaju više zajedničkih stvari i njihov odnos se razvijao

 u pravom smeru.

  Lažni prosjak i pravi milijarder Stoun Rajli mi bio čas mudar,

 originalan, željan da pomogne preduzetnici i umetniku, čas 

 suviše detinjast, cirkusant i neduhovit sa urbanim rečenicama

 (čak ni današnji tinejdžeri ne iskazuju rečenice tog tipa).

 Čarobnjak (zar nije Šarma mogao smisliti originalnije, smislenije

 ime za tog lika) je bio učitelj za Rajlija, njegove rečenice su zvučale

 normalnije i nije izvodio određene cirkusantske gluposti kao Rajli.

  Naša dva glavna lika preduzetnica i umetnik nisu bili budni u pet

 zbog bezveznog i besmislenog rada na sebi (to će otkriti kad budu

 bili na prvom putovanju) i kad je bilo govora o samom naslovu

 dela, ima ubedljivog i čvrstog smisla.

  Mislim da skoro polovina od tih saveta i šema prikazane u ovom 

 delu se može primeniti kod nas, nećete pronaći brzo rešenje (veliki

 plus za to), a opet očekivala sam da će svi pomoći za glavne likove

 (oboje su mi bili veoma ok) biti neki staložen, odmeren (ne mislim

 da bude ledara od osobe) i bolje iznešen srž same priče.

  Da je previše vladao Rajli u ovoj knjizi, definitivno bih dala jako

 manju ocenu (naši korisnici na Goodreads-u je sa razlogom osrednje

 ocenili), a moja ocena će biti...

 Ocena 7

                                               

Kad će ta zver u njoj konačno spavati?

 

 Sonja Atanasijević je napisala sedam romana (dva romana su

 bila u užem krugu za Ninovu nagradu) i zbirku priča.

 Njena dela su prevedena na pet jezika, Instagram

 https://www.instagram.com/sonjaatanasijevic/.

                                           

 Nevena živi veoma usamljeno u budućnosti (2027. godine)

 i razmišlja povremeno o okončanju svog života. Povremeno se

 seća svog odnosa sa najboljom prijateljicom Jovanom...

  Zver sa ovog dela je zapravo Nevenina depresija koja se predugo

 taložila u njoj tokom godina nakon jedne velike

 

 tragedije u davnom dobu. Po mom mišljenju, tok romana sa njenom 

 sadašnjom borbom protiv depresije

 i prošlošću gde su ona i Jovana bile glavni i važni likovi za čitanje

 mi išlo glatko (iako su bile teške teme kao što su problemi u

 braku, porodično nasilje, smrt).

  Jovana iz prošlosti par puta bila jako grozna prema svojoj majci 

 Zori, dok Nevena iz prošlosti volela više Zoru, nego sopstvene 

 roditelje i sestru.

  Sadašnju Nevenu su dosađivali ljudi o kojima i danas na žalost

 ljudi ne mare (nezaposleni sticajem okolnosti, totalno drugačiji od 

 mase i manjine) i svi u njoj videli saosećajnog, korisnog i dobrog

 slušaoca. Sa filozofsko posebnim jezikom, Atanasijević kritikovala

 površnost savremenog čoveka, bez osećajnosti, razumevanja i

 robotskog ponašanja. Posmatrač u ovom delu je kritičar svega toga,

 on ipak ima sićušnu brigu za njeno stanje u sadašnjici.

  Neobično mi što Atanasijević odlučila da Jovanin lik predstavi i 

 u trenutno vreme kao duha, u većem delu mi to nije bilo dovoljno

 upečatljivo i pamtljivo.

  Kraj, potresan i olakšavajući za glavnu junakinju, korice za knjigu

 su trebale dočarati sam srž dela.

 U vidu žene koja uspavljuje najružniju i najtamniju zver u ogledalu

 ili u direktnom susretu.

  Ocena 9     

Nije smrt...

 

  Televizijska verzija njene predstave koja se i danas izvodi

 https://kulturiska.blogspot.com/2020/06/trilogija-koju-spaja-jedino-nekadasnji.html.

 Njegova verzija pozorišne predstave i kasnije nastao istoimeni

 film https://kulturiska.blogspot.com/2020/04/vredelo-je-cekati-drugi-dan-za-ovu.html.

 Biljana Srbljanović je autorka, Slobodan Unkovski reditelj 

 predstave ,Nije smrt biciklo da ti ga ukradu', čija premijera bila

 2011, u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.

 Televizijsku adaptaciju je radila Andrea Ada Lazić.

                                           

 Anita Mančić (Nadežda) i Vojislav Voja Brajović (Nadeždin otac)

 su izveli sjajno ćerku i oca koji se prepiru najviše zbog njegovog

 zdravlja i duha, a pred sam kraj njegovog života ipak bilo

 ljubavi. Anitin monolog nakon smrti izveden emotivno snažno.

 Branislavu Lečiću (Ropac) su uvek ležale uloge negativaca što

 u filmu i pozorištu, kao i u slučaju ove predstave.

 Jasmina Avramović kao gospođa koja bi da iznese pravdu na videlo

 i ne uspeva, još je nervira što živi sa sinom Aleksom psihijatrom

 koji se razvodi (odlični Goran Šušljik).

 Sloboda Mićalović (Aleksandra), iznela ulogu mlade žene koja

 ima povuci potegni odnos sa Debelom/Andreom (Ivana Vuković,

 široj publici poznatija kao Sonja Kljun u seriji ,Kljun' 

 https://kulturiska.blogspot.com/2021/10/nezadovoljna-sam-sa-90-krajem-serije.html).

 Ivana Vuković delom smehotresno delom ozbiljno odglumila

 tinejdžerku koja bi htela neko da je primeti i voli (da li će njen

 lik to doživeti, otkrijte u predstavi).

 Ljubomir Bandović (zastavnik Mane Jokić) se najmanje od svih

 pojavljuje u predstavi, ali njegova gluma od početka do kraja 

 bila posebno upečatljiva.

 Kompozitorka Irena Popović odlično odradila instrumentalne

 komade za predstavu, izvedeni skroz uživo i to je jedan od 

 posebnih pluseva.

 Minusi su sledeći.

 1. Triput kad je trebao biti prelaz sa jednog događaja na drugi,

 muzika bila preglasna i glumci se teško čuli.

 2. U sceni kad Ropac ulazi u Aleksandrin i Andrianin stan i

 nastade haos, vizuelno je odglumljeno haotično loše i jedva sam

 dočekala kraj ovog dela.

 3. Andrianina histerisanja.

 4. Kraj predstave trebao biti bolji i moja neka ideja bi bila još jedan

 Nadeždin monolog ili Jokićev pred samo stradanje (na koji način

 je i on nastradao, pogledajte predstavu).

 Ocena 9

Oni su govorili...

 

 Solunci govore je istorijska drama zasnovana po svedočenjima

 preživelih ratnika iz Prvog svetskog rata koje prikupio Antonije

 Đurić (1929-2020).

 Premijeru je imala u Narodnom pozorištu 30.12. 1981, posebna stvar 

 je

 što su na premijeri bili živi ti veterani, a predstava se davala 10

 godina.

 Ovaj televizijski snimak je iz 1990, rediteljka Cisana Murusidze.

                                            

  Šestoro glumaca je glumelo dva-tri lika i to je veoma vešto

 dramaturški odrađeno. Na početku, trebali su lepo da napišu

 zajedno prvo imena glumaca i njihove likove, a zapravo su prvo

 napisali odvojeno likove i onda glumce.

 Ta autentična svedočenja su bila u pozorišnom smislu odlično i

 čisto iskazana, lično mi bili najdirljiviji deo kad su pevali ,Tamo

 daleko' i ,Kreće se lađa francuska'.

  Ovoj predstavi jedan od pluseva bio što su zvali stručnog

 konsultanta povodom vojničkih činova i istorijskih podataka

 (to je bio profesor Milorad Prelević, artiljerijski major JNA),

 posebni kraj bio u vidu pokazivanja kamere na prvom redu, gde

 su bila petorica preživelih vojnika iz onog vremena.

 Predstava se i dan danas izvodi širom Srbije i to je dobro. Neka 

 tako bude i dalje.

 Ocena 10